Посљедњи пројектили током агресије пали су 10. јуна 1999. године у зони села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30 часова, те на касарну у Урошевцу у 19.35 часова.
Прије окончања НАТО агресије у Савјету безбједности УН је 10. јуна усвојена Резолуција 1244, а дан раније у Куманову је, послије петодневних преговора, потписан Војно-технички споразум којим је предвиђено повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије и улазак међународних трупа у покрајину.
Војно-техничким споразумом одређен је рок од 11 дана за повлачење снага Војске Југославије и Полиције Србије са простора Косова и Метохије.
Умјесто њих у јужну српску покрајину ушле су јединице КФОР-а, већином из земаља чланица НАТО.
На Косово и Метохију упућено је укупно 37.200 војника КФОР-а из 36 земаља, чија је обавеза била обезбјеђење мира, стабилности и безбједности за све грађане.
Споразумом је одређено успостављење такозване зоне безбједности уз административну границу са Косовом и Метохијом, унутар централне Србије и Црне Горе.
КФОР се обавезао на разоружање терористичке ОВК, а међународне снаге су овлашћене да предузимају све неопходне мјере с циљем успостављања и одржавања безбједног окружења за све грађане.
Од децембра 2008. године на Косову и Метохији налазе се и припадници Еулекса, цивилне мисије ЕУ, састављене од полицајаца и судија.
Њихов мандат био је спровођење активности у вези са владавином права.
