На данашњи дан прије 106 година у чешком затвору Терезину преминуо је Гаврило Принцип.
Историчар из Источног Сарајева Свјетлана Самарџија раније је рекла Срни да многи и данас осуђују припаднике „Младе Босне“ због атентата, као да се у суштини и без тога могао избјећи сукоб који је услиједио 28. јуна 1914.
„Већина `атентатора` била је високо образована, а они што су били малољетни итекако су учествовали у интелектуалним расправама и вјеровали у идеју слободе“ истакла је Самарџија.
Принцип је као малољетник осуђен на 20 година тешке тамнице, а због нехуманих затворских услова оболио је од туберкулозе.
Припадници „Младе Босне“ су за 28. јун, на Видовдан, 1914. године планирали атентат на Фердинанда, а након што то није пошло за руком Мухамеду Мехмедбашићу и након неуспјешног покушаја Недељка Чабриновића, Принцип је извршио атентат.
При томе је, како је Принцип објаснио на суђењу, сплетом околности страдала и Фердинандова супруга Софија, иако није била мета атентата.
Према свједочењима савременика и записницима са суђења, Принцип се пред полицијом и судом држао херојски.
Казну је служио у самици, гдје је полако умирао од глади и болести, а пребијан је систематски, свакодневно.
Како су након оконачања рата свједочили неки чувари и затвореници, Принцип је добијао храну тек сваки пети дан, а мучен је звјерски на разне начине.
Ставили би га у дрвено буре у које је претходно било закуцано мноштво великих ексера, па би га котрљали док би се велики ексери забадали у Гаврилово тијело.
Принцип је сахрањен тајно, у ноћи између 28. и 29. априла и до краја рата нико није знао гдје му је гроб. Један аустроугарски војник, Чех Франтишек Лебл је послије рата открио мјесто на којем Принцип почива.
Он је добио наређење да сахрани Принципа на мјесном католичком гробљу, са инструкцијама да не смије да открије гдје се гроб налази, ипак, Лебл је исте те ноћи начинио скицу гробља и Принциповог гроба и послао је своме оцу да је сачува у случају да буде послат на фронт и погине, а по повратку из рата одмах је отишао у Терезин и на Принципов гроб ставио чешку заставу.
Принципови посмртни остаци су, заједно са Чабриновићевим, остацима Трифка Грабежа и других завјереника умрлих у Терезину, пренесени у Сарајево и ту сахрањени у заједничку гробницу.
Дуго након Првог свјетског рата, Сарајево је у свијету било познато по атентату извршеном поред Латинске ћуприје и мост је деценијама носио име Гаврила Принципа, да би га бошњачке власти током сукоба деведесетих година прошлог вијека опет преименовале у Латинску ћуприју.
То је урађено у оквиру акције чији је циљ био промјена имена свих улица које су носиле имена знаменитих Срба.
Они који су извршили пребацивање Принципових посмртних остатака у Сарајево открили су на зиду ћелије стихове написане Принциповом руком:
„Наше ће сјене ходати по Бечу, Лутати по двору, плашећи господу“.
Посљедњих година, на Видовдан, у Источном Сарајеву одржава се манифестација „Принципови дани у Источном Новом Сарајеву“, током које представници града Источно Сарајево и општина у његовом саставу посјећују спомен-капелу Видовданских хероја и полажу вијенце на мјесту, гдје је сахрањен Гаврило Принцип и остали чланови „Младе Босне“, као и на споменик у парку „Гаврило Принцип“ у Источном Новом Сарајеву.
Гаврило Принцип, припадник „Младе Босне“ и „атентатор“ на окупационог аустријског надвојводу Франца Фердинанда, рођен је 25. јула у Обљају код Босанског Грахова.
Он је као члан пројугословенске организације која се залагала за окончање аустроугарске владавине у БиХ извршио атентат на Фердинанда 28. јуна 1914. године.
Његов атентат на аустроугарског престолонасљедника Франца Фердинанда на Видовдан 1914. године у Сарајеву послужио је Бечу као изговор за војну инвазију на Србију, што је довело до Првог свјетског рата.
Делегација Владе Србије данас ће положити вијенаце и одати почаст у Терезинској тврђави крај спомен-плоче испред ћелија у којој је Принцип тамновао у оквиру некадашњег аустроугарског затвора.
На зиду ћелије у којој је умро, Принцип је написао: „Наше ће сјене ходати по Бечу, лутати по двору, плашити господу…“.
