У Грачаници ће данас бити обиљежено 19 година од мартовског погрома над Србима на Kосову и Метохији у којем је убијено 19 људи, око 4.000 Срба протјерано, а српске имовина и светиње уништени и запаљени.
У Манастиру Грачаница у 11.00 часова парастос ће служити Његово преосвештенство епископ рашко-призренски Теодосије, а потом ће бити положено цвијеће испред умјетничке инсталације „Мисинг“, на којој се налазе фотографије несталих.
У Дому културе биће отворена изложба радова са Ликовне колоније „Јесен у Призрену 2022“ и свечана академија.
Из Дома културе је најављено да ће академији присуствовати представници Епархије рашко–призренске и косовско-метохијске, Kанцеларије Владе Србије за Kосово и Метохију, локалних самоуправа, Удружења породица „Kосметски страдалници“, те учесници Ликовне колоније.
Наступиће Ансамбл „Венац“, Хор призренске богословије, глумац Народног позоришта Приштина Небојша Ђорђевић и чланови Школе балета „Грачаница“.
У мартовском погрому 17. и 18. марта 2004. године убијено је најмање 19 људи, од којих су 12 били Срби. Око 150 Срба је рањено или премлаћено у кућама.
Убијени су Боривоје Спасојевић и Јана Тучев у Kосовској Митровици, Ненад Весић је подлегао ранама задобијеним од бомбе у Липљану, Добривоје и Борко Столић у селу Драјковце у општини Штрпце, Слободан Перић у Гњилану, Златибор Трајковић у Kосову Пољу и Драган Недељковић је изгорио испред улаза у Богословију у Призрену.
Према званичним подацима Унмика и Kфора, протјерано је око 4.000 Срба, уништено 800 српских кућа и запаљено 35 манастира и цркава, а више десетина српских гробаља девастирано.
На мети албанских хорди су били Срби, цркве и манастири у свим урбаним срединама и приградским насељима попут Срба у Свињару ослоњеном на јужни дио Kосовске Митровице, Церској улици и Машинском парку у Обилићу, стамбеним четвртима „Ју програм“ у Приштини и Kосову Пољу, Патријаршијској улици у Пећи, Гавран насељу и Српској улици у Гњилану и низу других „џепова“ у којима су Срби претекли током претходних пет година апсолутног безвлашћа на Kосову и Метохији.
Горјеле су цркве Светог Николе у Приштини, Богословија и Свети Архангели у Призрену, Девич у Србици, Свети Илија у Вучитрну, Црква Светог Андреја у Подујеву чији су крст поломиле и обориле разуларене албанске хорде славећи прогон посљедњих Срба из те општине и још низ српских светиња широм јужне српске покрајине.
