Данас се навршавају 22 године од гнусног убиства Ристе Југовића, генералног директора Српског осигуравајућег друштва /СОД/ „Јахорина“, који је убијен у дворишту породичне куће на Палама, али још нису откривени ни извршиоци, ни налогодавци овог злочина.
Истрага о убиству Ристе Југовића полицијски је окончана, али Тужилаштво БиХ годинама не успијева да овај случај доведе до краја, односно да ухапси и процесуира извршиоце и налогодавце овог злочина.
Чланови породице и ове, као и посљедњих година, понављају да више и не желе да о овом догађају говоре у јавности.
„Сматрамо да у свему овоме недостаје кључни корак, да ли је то у питању воља или храброст не знам, али ми, као породица, желимо да се све ово што јесте или није рађено годинама на легалистички начин приведе крају“, рекао је раније Срни Ристин син Миро Југовић.
Он је тада истакао да породица остаје предана том легалистичком приступу и вјери да ће органи Републике Српске и надлежне правосудне институције на нивоу БиХ овај случај довести до краја.
Према његовим ријечима, кључне институције Републике Српске све вријеме породици Југовић поклањају велику пажњу и пружају подршку, све с циљем коначног расвјетљавања овог злочина.
Југовићи сматрају да би правда требало да буде коначно задовољена и због тога што је њихов отац, супруг и дјед, који је био један од активних стваралаца институција Републике Српске, мучки убијен, у дворишту породичне куће.
Неки од званичника Републике Српске у својим ранијим јавним иступима, износили су ставове према којима убиство директора СОД „Јахорина“ има политичку позадину, с обзиром на то да је убијен човјек који је био на челу веома важне институције у Републици Српској, који није хтио да дозволи пљачку ове осигуравајуће куће и да је појединци искористе за своје бенефите.
Непосредно пред убиство, 7. марта 2002. године тадашњи генерални директор СОД „Јахорина“ одржао је конференцију за новинаре у Бањалуци, на којој је по ко зна који пут обавијестио јавност у Републици Српској о „хајци“ која се води против њега, као и о константним политичким, полицијским и медијским притисцима и застрашивањима, па чак и пријетњама смрћу.
Обраћајући се на конференцији за новинаре Југовић је тада рекао: „Докле ће ићи на `Јахорину`? Ићи ће све док је не покоре и покупе све што има. Њихов покушај иде у правцу да мене више нема, јер ако мене нема, они ће приватизовати `Јахорину`… Све су то црвене прозивке центара моћи, јер је у спрези полиција, тужилаштво, судови и политика…“.
Породица Југовић и даље сматра да је његово убиство „организовано“ и да је, највјероватније, повезано са нелегалном и сумњивом приватизацијом СОД „Јахорина“.
Ристина супруга Ратка, син Миро и унук Ђорђе, упорно су, али без успјеха, покушавали да, пратећи траг новца, открију ко је имао користи од овог убиства, те како је фирма, чија је процијењена вриједност износила више од пола милијарде КМ, распарчана и приватизована за свега неколико година и под веома сумњивим околностима.
Према њиховим ријечима, полицијска истрага указала је на запањујуће резултате према којима су појединци на високим политичким функцијама, заједно са својим ортацима, вишеструко увећали своју имовину, било да је ријеч о некретнинама или о банковним рачунима, који су могли бити праћени.
Проблем је, међутим, био недостатак непосредних свједока, мада пријатељи породице Југовић из полицијских кругова, тврде да имају поуздана сазнања да је једно лице полицији признало да је учествовало у убиству, да је за ту срамну улогу чак добило одређени износ новца, те да је било спремно и да саопшти име налогодавца, под условом да о томе свједочи под заштитом.
Ристо Југовић убијен је у недјељу увече, 10. марта 2002. године испред породичне куће на Палама.
Према обдукционом налазу, којег је урадио судски вјештак Илијас Добрача, Југовић је био погођен са више хитаца из ватреног оружја калибра 7,65 милиметара. Један метак погодио га је у лијеву подлактицу, друга два су га погодила у грудни кош и стомак, а остали хици у врат и ноге, након чега је усљед обилног крварења наступила смрт.
Ристо Југовић рођен је 1941. године на Палама, гдје је завршио основну школу. Средњу економску школу и Економски факултет завршио је у Сарајеву. Био је магистар економских наука.
Прије рата у БиХ, био је запослен у РО „Фамос“ Коран, „Црвена застава“ Крагујевац и Народној банци БиХ. Функцију генералног директора СОД „Јахорина“ обављао је од 1992. године.
Био је и носилац Ордена Немањића, као и Ордена Светог Саве првог реда.
