Поводом предстојећег обиљежавања 32 године од страдања Срба у Залазју код Сребренице, Нуждић је рекао Срни да је велики број Срба заробљених тог 12. јула у Залазју био одведен у Сребреницу, а затим убијен и њихова тијела су пронађена 2010. године.
Он је навео да је један од заробљених био судија Слободан Илић због кога је против ратног команданта муслиманских снага у Сребреници Насера Орића и вођен судски процес пред правосуђем БиХ.
– Овај процес завршио је срамном ослобађајућом пресудом за Орића – указао је Нуждић.
Он је подсјетио да су за злочине у Залазју, осим Насера Орића, били оптужени Изет Арифовић који је првостепено осуђен на 10 година затвора и умро, Суад Смајловић осуђен на три године, те Амир Салиховић који је ослобођен.
Овом злочину, нагласио је Нуждић, претходило је убиство народног посланика Горана Зекића у засједи на путу између Сребренице и Залазја 8. јуна 1992. године, што је била јасна порука Србима у Залазју шта им се спрема.
– Напад на Залазје услиједио је мјесец дана након убиства Зекића и тада је убијено девет лица. Овај напад је Војска Републике Српске успјела да одбије, а онда је на Петровдан услиједио страшан напад муслиманских снага – истакао је Нуждић.
Нуждић је указао да је обавеза Републичког центра да све ове злочине документује да се не забораве с обзиром на то да, према мишљењу правосудних институција на нивоу БиХ, не заслужују правду.
Он је навео да је Републички центар у Атласу злочина над Србима 1992. године евидентирао злочин над Србима у Залазју и Сасама.
– Ово су само неки од злочина које смо евидентирали у Атласу. У нашој анализи током 1992. године евидентирали смо 26 масовних стратишта српских села средњег Подриња, те још два велика стратишта почетком 1993. године Кравице и Скелани – рекао је Нуждић.
Нуждић је нагласио да је Републички центар ово урадио како би остао трајни документ шта се дешавало Србима на подручју Подриња и како би указали да су и Срби били жртве на овом простору, и то не само у Одбрамбено-отаџбинском рату, већ да је то настављена пракса из Другог свјетског рата.
Тог трагичног Петровдана јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом ратног команданта у Сребреници Насера Орића, наставиле су систематско и планско етничко чишћење Срба у овој и сусједној братуначкој општини започето у априлу те године.
Упале су у више српских села убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.
Осим 69 убијених на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Срба од којих се 10 и даље воде као нестали, а велики број је рањен.
Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.
Послије више од годину дана, ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су пронађена и сахрањена раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.
