У Братунцу ће данас бити обиљежено 30 година од српског страдања у средњем Подрињу и Бирчу, а парастос за 3.267 убијених Срба служиће Његова светост патријарх српски Порфирије.
Обиљежавању ће присуствовати српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине и други политички представници Српске и Србије.
Српски патријарх служиће Свету архијерејску литургију у Цркви Успења Пресвете Богородице у Братунцу уз саслужење Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома и више аријереја.
Након Свете архијерејске литургије, кренуће литија од храма до гробља у Братунцу, гдје ће бити служен парастос за настрадале српске цивиле и војнике из овог краја.
Према програму обиљежавања, у 10.30 часова код централног спомен-крста на братуначком гробљу патријарх Порфирије служиће помен страдалим Србима уз саслужење архијереја и свештенства.
Након парастоса биће положено цвијеће и вијенци код спомен-крста. Обраћање званичника и умјетнички програм посвећен страдању Срба средњег Подриња и Бирча почеће у 12.00 часова на Тргу Милоша Обилића у овом мјесту.
Помен се даје свим српским жртвама из средњег Подриња у Одбрамбено-отаџбинском рату, а организује се поводом 30 година од великог страдања Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживио.
Од 22 нестала, десет их још није пронађено, а остали су случајно откривени и ексхумирани 2011. године на Залазју код Сребренице приликом тражења настрадалих Бошњака. Идентификовани су послије годину дана и достојно сахрањени на Петровдан 2012. године.
Муслиманске јединице из Сребренице су најчешће нападале српска села на највеће православне празнике, а на Петровдан 1992. године напале су села Залазје, Биљачу, Сасе и Загоне убијајући све што су стигли, пљачакајући и палећи српску имовину.
Тако су наставили реализацију плана етничког чишћења започетог у априлу исте године, према којем су уништавали све што је српско, да би трагове постојања Срба на овим просторима потпуно затрли, јер су, осим убијања и прогона цивилног становништва и уништавања имовине, уништавали и српска гробља и богомоље.
Муслиманске снаге су током цијеле 1992. године нападале српска села и убијале и уништавале све што је српско. Убијено је и више од 50 српских цивила који су на почетку рата остали лојални муслиманској власти у Сребреници.
Да би заштитиле српско становништво у средњем Подрињу од уништења Војска Републике Српске у прољеће 1993. године покреће контраофанзиву, али до ослобађања Сребренице тада није дошло због интервенције међународне заједнице која је ову, тада муслиманску, енклаву прогласила заштићеном демилитаризованом зоном УН.
Међутим, муслимански борци никада нису предали оружје што најбоље потврђују слике из 1995. године када је колона од око 15.000 муслиманских војника са пјешадијским наоружањем кренула у пробој према Тузли.
Муслиманска команда припремала је акције и користећи заштиту међународних војних снага /Унпрофор/ организовала је нападе на српске положаје, посебно 1995. године када су јаке снаге из заштићене зоне кренуле у напад на команду Главног штаба Војске Републике Српске у Црној Ријеци код Хан Пијеска.
Тај напад је разбијен и убрзо је услиједило ослобађање Сребренице која улази у уставно-правни састав Републике Српске у јулу 1995. године.
За бројне злочине почињене над Србима у средњем Подрињу и Бирчу и за 3.267 српских жртава, међу којима су око половина били цивили, нико није одговарао ни након 30 година.
Обиљежавање 30 година од страдања Срба из средњег Подриња и Бирча организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
