Специјална болница за психијатрију у Сокоцу, данас је у присуству званица и сарадника, обиљежила 66 година постојања ове здравствене установе секундарног нивоа, у којој је тренутно на лијечењу, рехабилитацији и ресоцијализацији 137 пацијената са акутном и хроничном патологијом.
Дан болнице обиљежен је традиционалном приредбом, на којој су се пацијенти представили пјесмом, игром, рецитацијама, игроказом, те ручном радиношћу, сликама, декоративним и украсним предметима, насталим кроз креативне радионице радно-окупационе терапије у овој установи.
Вршилац дужности директора Специјалне болнице за психијатрију Драган Булајић, рекао је Срни да ова установа стално унапређује свој рад, захваљујући подршци Министарства здравља и социјалне заштите у Влади Републике Српске.
Он је додао да је у години на измаку у болници реализовано више иницијатива, међу којима је и рушење оронулог објекта некадашњег Судског одјељења у кругу болнице, који је у ранијем периоду девастиран у пожару.
Булајић је истакао да је током ове године реконструисана сала за састанке, у простору који је био скоро неупотребљив за квалитетан рад и преуређена просторија која се користи за дневни боравак пацијената у зимским данима.
Он је нагласио да је, захваљујући помоћи Владе Републике Српске и ресорног министарства, Специјална болница за психијатрију добила грант који ће бити искориштен за реконструкцију зграде Женског рехабилитационог одјељења.
“Ови пројекти нису само улагање у инфраструктуру, већ у будућност ове установе, у којој се трудимо да побољшамо услове рада и да боравак пацијената учинимо бољим и угоднијим”, истакао је Булајић.
Он је нагласио да сви успјеси ове установе, не би били могући без помоћи оних који су вјеровали у њихове идеје, те се овом приликом захвалио свима који су допринијели реализацији пројеката у Специјалној болници за психијатрију.
Јавна здравствена установа Специјална болница за психијатрију у Сокоцу, почела је са радом у децембру 1958. године и пацијентима пружа оптималну здравствену заштиту засновану на најбољој психијатријској пракси и хуманости, а крајњи циљ је опоравак пацијента и његова интеграција у друштвену заједницу.
