Осам деценија од смрти једног од највећих свјетских умова и проналазача Николе Тесле навршава се данас, а тим поводом наредне недјеље на Менхетну, гдје је умро на Божић 1943. биће одржана конференција којој ће, како је најављено, присуствовати и градоначелник Њујорка Ерик Адамс.
Теслина једина преостала лабораторија на Лонг Ајленду данас завршава прикупљање од донатора посљедњих, неопходних 25.000 долара, како би се то историјски важно мјесто претворило у Глобални научни центар и Музеј.
Човјек који је задужио свијет рођен је 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро је на Божић 1943. године на Менхетну у Хотелу Њујоркер у којем је живео посљедњих 10 година, а гдје ће 14. јануара Теслина научна фондација из Филаделфије, у сарадњи са Генералним конзулатом Србије у Њујорку организовати традиционалну 10. међународну конференцију, посвећену лику и дјелу нашег великог научника.
Тесла је у САД живео шест деценија, а њему у част у Филаделфији, се од 2012. године 10. јул обиљежава као градски празник. Тај важан датум обиљежава се од прије двије године и у Онтарију, канадској провинициј која има 15 милиона становника, а не само на Нијагариним водопадима и у Хамилтону.
Захваљујући Теслиним клубовима лик и дјело Тесле чува се и на афричком континенту, посебно у Уганди.
Каријеру је почео 1878. године у Марибору, али је те године, због очеве смрти, да би му испунио жељу, уписао факултет.
Након студија у Прагу почео је да ради у Будимпешти у Централном телефонском уреду, а потом у Паризу у Едисоновом континенталном друштву.
Двије године касније стигао је до самог Едисона, тада најзначајније личности на пољу технике у Америци. Први патент поднио је 1884. године, а послије одласка из Едисонове компаније и оснивања „Tesla Electric Light & Manufacturing“.
Заслужан је за 700 патената од којих је више од 300 заштићено у 27 земаља на пет континената, а међу онима које никада није покушао да заштити је и примјена високофреквентних струја у медицинске сврхе.
Требало му је више од четири деценије да постане редовни члан САНУ, након што је први пут одбијен 1892.
Након Теслине смрти Тадашњи градоначелник Њујорка Фјорело ла Гвардија, по ком је назван један њујоршки аеродром, прочитао је говор који је написао Луј Адамич, словеначки писац и преводилац.
– Овдје, у Њујорку, прошле сриједе у својој хотелској соби преминуо је један човјек. Звао се Никола Тесла. Умро је сиромашан, али је био један од најуспјешнијих људи који су икад живјели. Његова достигнућа су огромна, а како вријеме пролази постаће све већа – чуло се од Ла Гвардије пред опело на радију.
Додао је да је Тесла могао да постане најбогатији човјек у Америци, али да то једноставно није желио.
– Желио је успјех, који је намијенио другима. Волио је људе, био је научник – геније, пјесник науке. Новац га није занимао и све што је учинио, учинио је у складу са своим природним даром, који му је у родној земљи подарила мајка – рекао је један од најбољих градоначелника у историји САД.
Пријатељи Николе Тесле били су писац Марк Твен и француска глумица Сара Бернар. О њему је снимљено више филмова, а у „Престижу“ Теслин лик тумачи Дејвид Боуви. Посљедњи у низу са Итаном Хоуком у главној улози премијерно је приказан на 165. годишњицу његовог рођења у Теслиној јединој преосталој лабораторији у ТСЦW на Лонг Ајленду у присуству главних протагониста тог холивудског остварења.
Тесла је и осам деценија након смрти оставио неизбрисив траг у Хотелу Њујоркер. Бројни туристи из цијелог свијета и даље траже да буду смјештени у соби 3327 у којој је живио. У копији хотелске документације коју је Танјуг добио, изражено је увјерење да је Тесла на врхунцу највјероватније био познатији и од Хенрија Форда и Томаса Алве Едисона и Гуљелма Марконија.
На улазу у собе 3328 и 3327, а које су некада биле цјелина, налазе се плочице на којима је назначено да је у њима од 1933. до 1943. живио велики проналазач Никола Тесла.
У Њујоркеру оцјењују да је био једна од најнеобичнијих особа која је икада боравила у хотелу. У ходнику на 33 спрату који води ка Теслином дијелу Њујоркера са посебним погледом на Менхетн, налазе се фотографије Тесле, његових изума, Теслиног торња ….
– Њујоркер је мјесто гдје је Тесла живио најдуже, ако се изузме дом у родном Смиљану – наводи се у хотелској документацији у којој кажу да желе да вјерују да је Тесла хотел изабрао зато што је био један од најмодернијих тог времена.
Саграђен је 1930, у „арт деко“ стилу, с 43 спрата, и 2.500 соба, сопственом електроцентралом, која је могла да произведе струју за 30.000 људи. Имао је клизалиште и радио станицу, а у њему су одсиједали и Фидел Кастро и Френклин Рузвелт и Мухамед Али, Роберт Кенеди…
У документацији је наведено да је имао и бијелу голубицу коју је волио веома много као и да је сваки дан шетао до Брyант Парка, на путу до Библиотеке на Петој авенији, како би могао да храни „своје“ голубове.
Такође, пише и да су одмах након његове смрти надлежне службе однијеле све Теслине папире и ствари, да су их класификовали под „Топ сикрет“ и да је садржај остао мистерија и данас.
Из хотела наводе да постоје три категорије најчешћих гостију: и истакнуте политичке фигуре, инжењери електротехнике и технолошки ентузијасти људи које занимају НЛО-и и путовања кроз вријеме, као и Хрвати и Срби.
