Интонирањем химни „Моја Република“ и „Боже правде“ вечерас је у Народном позоришту Источно Сарајево почела свечана академија поводом Дана и крсне славе града Источно Сарајево – Светог Петра Дабробосанског, на којој је Повеља града додијељена министру за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Жељку Будимиру, за посебан допринос развоју високошколских установа и за јачање међународних односа у области високошколског образовања.
Ово признање добио је и начелник општине Трново Драгомир Гаговић за предан и пожртвован рад, допринос у области пронаталитетне политике, побољшању пословног и свеукупног амбијента у општини Трново и у граду Источно Сарајево у чијем саставу је поменута локална заједница.
Посебно признање Грб Града Источно Сарајево уручено је ректору Универзитета у Источном Сарајеву Милану Кулићу, за нарочите заслуге и допринос у области високошколског образовања и изузетна достигнућа у наставно-научној, културној и другим ђелатностима Универзитета.
Лауреат је и академик Мирко Шошић за постигнуте резултате у области здравствене заштите и науке, за хуманост, знање, умијеће и свеукупни допринос граду Источно Сарајево и његовим становницима, као и Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом за изузетан допринос духовном и материјалном животу епархије Дабробосанске и цјелокупне хришћанске заједнице.
Златна плакета Града Источно Сарајево додијељена је Марку Бати Царевићу за значајан допринос продубљивању братских односа и сарадње у области привреде, економије и спорта, постхумно Вуку Чвори за заслуге постигнуте у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске и допринос у области безбједности у вријеме формирања града Источно Сарајево, те Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди ПЈ Источно Сарајево /у оквиру Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске/ за немјерљив допринос развоју пољопривреде и сточарства на подручју општине Соколац и града Источно Сарајево.
Ову плакету добила је и КМФ „Жељезница“ за труд, предан рад и достигнућа у области спорта, као и за афирмацију колективних спортова општине Трново и града Источно Сарајево на међународном нивоу, те Радосав Живковић за несебично залагање и допринос култури сјећања и памћења и његовање традиције српског народа.
Сребрна плакета Града Источно Сарајево припала је Горану Круљу за остварене спортске резултате и афирмацију спортске дисциплине дизања тегова на домаћој и међународној сцени, Удружењу за очување народног стваралаштва „Митров данак“ за допринос очувању културе и умјетности на подручју града Источно Сарајево и Ненаду Тошовићу за врхунске спортске резултате, популаризацију атлетике, те афирмацију града Источно Сарајево на међународном нивоу.
Захвалницу Града Источно Сарајево добио је власник „ГЕО-Вуксановић“ Саво Вуксановић, за пружање геодетских услуга високог квалитета у пројектима значајним за град Источно Сарајево и општине у његовом саставу.
У присуству домаћих званица и уважених гостију из Србије, Црне Горе и Руске Федерације уприличено је меморијално сјећање на све важне датуме у којима је град Српско, а сада Источно Сарајево, у веома тешким условима – током Одбрамбено-отаџбинског рата – настајао, растао и развија се све више и више, на радост свих његових житеља, али и свих оних који су добродошли у ову младу и перспективну локалну заједницу.
О улози града Источно Сарајево и његовог стратешког значаја говорио је актуелни градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, који је истакао да је и након три деценије овај поносни град и даље, као и убудуће, бедем Републике Српске.
Пригодном славском бесједом присутнима су се обратили и Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, као и протојереј- ставрофор Владимир Ступар, након чега је лик и ђело заштитника Српског/Источног Сарајева, омиљеног владике сарајевских Срба, Светог Петра Зимоњића, представљен путем дуодраме „Вријеме страдања“ аутора Свјетлане Самарџије.
Овај кратки приказ извели су глумци Нела Терзић и Вељко Ђоковић.
Током академије истакнуто је да је град Источно Сарајево настао прије 31 годину, када је Савјет Српског града Сарајева на сједници одржаној 13. марта 1993. године донио статутарну одлуку о организацији Српског града Сарајева.
Први закон о овом граду донесен је 30. децембра 1993. године, када је Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о Српском граду Сарајево за вријеме ратног стања или непосредне ратне опасности.
По завршетку Одбрамбено-отаџбинског рата и велике жртве коју су поднијели сарајевски Срби, када су након потписивања Дејтонског мировног споразума, морали да напусте дијелове града који су припали Федерацији БиХ и преселе на територију Републике Српске, Народна скупштина доноси Закон о Српском граду Сарајеву, 2. априла 1996. године, којим се име града мијења у Град Српско Сарајево.
Уставни суд БиХ у септембру 2004. године, на захтјев тадашњег високог представника, доноси одлуку којом се укида префикс српски из назива града.
Српско Сарајево тада постаје Источно Сарајево и у његов састав улази шест општина – Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа, Источни Стари Град, Трново, Пале и Соколац, након чега почиње значајнији урбани развој Источног Сарајева.
