На Градском гробљу Божовац у Фочи данас је служен парастос за 43 мјештана фочанске Јабуке, које су на кућном прагу прије 31 годину свирепо убили припадници такозване Армије БиХ из Горажда, што је било прво масовно страдање фочанских Срба у Одбрамбено-отаџбинском рату.
У зору 23. јула 1992. године, муслиманска војка у нападу на шире подручје Јабуке није имала милости ни за дјецу, жене и непокретне старце, а у крвавом походу попалили су све српске куће и помоћне објекте.
На свиреп начин убили су 43 српских мјештана, међу њима и дјечака од 13 година Нова Елеза, слијепу старицу Милку Ковач, непокретну Зорку Симовић, као и партизанског ветерана из Другог свјетског рата, јунака из Битке на Сутјесци и са Сремског фронта Милоша Вуковића.
Убијени су и старији брачни парови Милован и Марија Скакавац, Милош и Анђелка Тривун, Остоја и Софија Ћосовић, Драго и Јока Стојановић.
Запаљено је и уништено 18 српских села на подручју од Стоца до Јахорине, а православна црква Преображења Господњег минирана је и до темеља срушена, која је прилозима вјерника обновљена 2005. године.
За злочин у Јабуци, упркос бројним свједочењима преживјелих, правосудне институције у БиХ никада нису подигле ниједну оптужницу.
Љубиши Симовићу убијени су отац Лазар од 80 година, бројна родбина, комшије и пријатељи.
„Убили су ми оца, два сестрића, убили су ми прве рођаке, ујаке, уништили су комплетне фамилије. То је био први злочин у Фочи, који је можда требало да служи као опомена, али су се дешавали послије и Јошаница, Кратине и низ других злочина над Србима“, наводи Симовић.
Он напомиње да је крајем прошле године био у делегацији општинске Организације породица погинулих из Фоче, која је у Тужилаштву БиХ у Сарајеву одржала састанак са замјеником тужиоца, који им је обећао да се предмет „Јабука“ ради и да су саслушавани неки од починиоца чија имена је навела ова организација.
– Тада сам рекао да не знам због чега се ћути о злочинима над српским живљем. Ово су чисти докази о страдању мјештана Јабуке, а да нико није приведен – каже Симовић.
Он је увјерен да ће правда побиједити.
– Убили су Јабуку, мене сигурно неће убити, истрајаћу на томе да се неко од починилаца осуди. Зна се ко је предводио акције и имам осјећај као да се намјерно чекало да неки помру, па да не буду оптужени – рекао је Симовић.
Он каже да је игром случаја наишао на неке спискове, које је предочио.
Неђо Мастило и ове године је изашао на гробље Божовац да прислужи свијећу свом брату Радиславку и бројној родбини убијеној на данашњи дан прије 31 годину.
– Питао бих тог тужиоца, како га није срамота? Да ли је икад отворио и прочитао тај предмет? Разочарани смо у тужилаштво и правосуђе – каже Мастило.
Петрослав Ћосовић, коме је убијен отац Обрен, рекао је да је муслиманска војска побила све што се кретало.
– Нисмо се ми између себе побили, него нас је неко побио. Ишао сам са тужиоцима у Јабуку, али не видим још помака. Нису то мале жртве, побијено је од мале дјеце до најстаријих, све што су могли уништили су – прича Ћосовић.
Након рата Дејтонским мировним споразумом Јабука је припала Федерацији БиХ, а преостало српско становништво се морало селити са својих огњишта.
Посмртни остаци већине страдалих Јабучана тада су пренесени на Градско гробље Божовац у Фочи.
