Супруга Момчила Моме Капора Љиљана овом приликом захвалила је граду Источно Сарајево и Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву што његује сјећање на Мому Капора, који је према њеним ријечима, неко ко је заслужан и за постојање Републике Српске, али и овог града.
„Рођен је у Сарајеву и мислим да је са овог свијета одлазио са тугом и жалом што није више од 40 година крочио у Сарајево, јер је од 1975. године, па све до краја прогањан од власти и Сарајева, а на овај начин се вратио у Сарајево које је гледао за вријеме рата кроз двоглед“, рекла је она.
Према њеним ријечима, за Мому Капора се не може рећи да је умро, јер њега само физички нема, док све остало живи кроз књиге, слике и сјећање на њега.
Декан Филозофског факултета на Палама Владан Бартула рекао је новинарима да је Момо Капор био велики писац, сликар, новинар, публициста, сценариста и човјек који је оставио дубок траг у југословенској и српској култури.
Он је рекао и да је у плану да у наредном периоду поред спомен-плоче буде подигнута и биста Моми Капору, наводећи да ће то бити мјесто окупљања, прије свега младих људи који желе да науче нешто више о српској књижевности и култури.
„Ову манифестацију покушаћемо успоставити као годишњу манифестацију која ће сваке године да буде живо пристуна у граду Источно Сарајево и овом приликом захвалност свима који су учестовали у организацији ове манифестације“, навео је Бартула.
Академик Јован Делић у свом обраћању поводом откривања спомен-плоче Моми Капору истакао је да Срби његују културу сјећања, наводећи да је ова манифестација сама по себи низ чуда.
„Да смрт није непровјерена гласина и да смрт не боли, не бисмо ми данас били у Улици Моме Капора и не бисмо били пред овим текстом овдје који нам је сажета биографија Моме Капора. Не бисмо присуствовали чудима која се догађају ова два дана, а прво чудо је да је Момо Капор 14 година по свом упокојењу поново пронашао свој изгубљени град, односно свој нови град, /Источно/ Ново Сарајево“, нагласио је Делић.
Замјеник начелника општине Источно Ново Сарајево Александар Костовић истакао је да ништа не описује један град или општину као што то раде имена његових улица, кроз које се шаље порука по чему желимо да људи препознају наше мјесто.
„Поносни смо што једна од улица у нашем граду носи име Моме Капора, поносни смо на ову манифестацију и ову таблу коју смо данас поставили, а у наредној години или можда чак и овој ћемо поставити бисту Моме Капора у Парку великана“, рекао је Костовић.
Шеф кабинета градоначелника Источног Сарајева Огњен Сладоје подсјетио је да је овај град и претходних година обиљежавао дане Моме Капора, додајући да ће градска управа ову манифестацију подржавати и у наредним годинама.
Након откривања спомен-плоче Моми Капору у Парку великана, у Културном центру Источно Ново Сарајево одржано је књижевно вече на којем су о животу и стваралаштву Моме Капора говорили његова супруга Љиљана, глумица Вјера Мујовић, академик Српске академије науке и уметности Јован Делић, академик Академије наука и умјетности Републике Српске Ранко Поповић и професор Душко Певуља.
