На данашњи дан прије 28 година у сарајевском насељу Грбавица, убијене су десетогодишња Милица Лаловић и деветогодишња Наташа Учур, на које су хици испаљени из снајпера из дијела Сарајева под муслиманском контролом.
За овај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила, нико никада није одговарао.
Милица и Наташа су убијене док су играле ластиша, испред зграде у насељу које је тада било под српском контролом, а снајпериста је пуцао са зграде „Лориса“ на тадашњем Тргу Пере Kосорића, а сада Тргу хероја.
Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су дјевојчице убијене није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.
Дан сјећања на убијену и страдалу дјецу Српског Сарајева проглашен је 11. март, а 2018. године у дворишту Основне школе „Свети Сава“ у Источном Новом Сарајеву подигнуто је и спомен-обиљежје посвећено најмлађим страдалницима.
Српска деца убијана су и тешко рањавана не само на Грбавици, него и другим дијеловима Сарајева који су у рату били под српском контролом – Илиџи, Војковићима, Грлици, Врацама.
Током рата убијено је шесторо ученика ОШ „Свети Сава“, а велики број њих је рањен. Према и даље непотпуним подацима, на подручју Сарајева је убијено и страдало 156 дјеце српске и других националности.
Најмлађа ученица Основне школе „Свети Сава“ била је седмогодишња Зорица Дивчић, која је била уписана у први разред, а коју су у Озренској улици убили припадници муслиманске војске док се играла у стану.
На Спомен-обиљежју убијеној дјеци са подручја Српског Сарајева од 1992. до 1995. године су уклесани стихови пјесника Горана Врачара „Сумрак“, који су посвећени страдалој дјеци.
Споменик је изграђен на иницијативу Школског одбора и Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, ради његовања сјећања на убијену дјецу у Српском Сарајеву.
