Предсједник Савеза удружења пчелара Републике Српске Дамир Барашин изјавио је да су пчелари ове године добили рекордне подстицаје, али и да је пчеларска сезона била тешка.
Барашин је подсјетио да је за пчеларски сектор издвојено више од 1.600.000 КМ или 10 КМ по кошници, што је значајно повећање у односу на претходне године.
Према његовим ријечима, пчеларска сезона и паша биле су богате само у Херцеговини.
– Просјек на нивоу Српске је далеко испод неких ранијих година, тако да не можемо бити задовољни овом сезоном – рекао је Барашин.
Он је истакао да се просјечна цијена меда, када је ријеч о Крајини, Посавини и дијеловима Српске, креће од 20 КМ до 25 КМ, а у Херцеговини од 25 КМ до 30 КМ.
Барашин каже да домаћим пчеларима проблеме представља и мед сумњивог квалитета и ниских цијена који се увози.
– БиХ је прошле године увезла више од 180 тона меда из Турске. То нам даје право да сумњамо у квалитет тог меда, поготово јер знамо да је Европска комисија ове године приликом контрола у ЕУ од 15 узорака турског меда 14 није одговарало потребним параметрима – нагласио је Барашин, те додао да ово није случај само са турским медом, него да има и меда упитног квалитета из других земаља.
Он је оцијенио да су контроле у БиХ преблаге, јер се ради са веома мало параметара због чега је могуће да због тога приликом увоза на тржиште доспије мед лошег квалитета, као и да је потребно пооштрити контролисање и увести савременије анализе.
Барашин је рекао да се потрошачима савјетује да се приликом куповине обрате локалним пчеларима које познају, јер је то гаранција да ће купити прави мед.
– Потрошачи исто тако не треба да бјеже од кристалисаног меда што је знак да је у питању добар мед – појаснио је Барашин, наводећи да се све активности спроводе како би се омогућило да домаћи произвођачи могу пласирати свој производ, али и да се заштите потрошачи.
Он сматра и да би инспекцијски органи више требали контролисати мед који се већ налази у продаји, те да је тренутно присутна ситуација да је мед у малопродаји јефтинији него у велепродаји.
Барашин је подсјетио и да осим подстицаја пчеларски сектор у Српској има и капиталне инвестиције, а пчелари су у прилици да по веома повољним условима дођу до опреме која им је неопходна за пчеларење.
– У посљедње вријеме имамо подршку и неких локалних заједница. Општине и градови у својим буџетима планирају одређена средства за подршку пчеларима и ту издвајам Бањалуку, Источно Сарајево, Требиње и Угљевик. У воћарски крајевима све више се препознаје та потребна симбиоза између воћара и пчелара – закључио је Барашин.
