Рудо има богату историју из које се издвајају појединости да на његовој територији постоји мост старији од Вишеградске ћуприје, у једном од његових села основана је прва Земљорадничка задруга и БиХ, почетком Другог свјетског рата било је једно од три мјеста у Европи, поред Москве и Лондона, у којој је боравила Врховна команда тадашње Народно-ослободилачке Југославије.
Долови се налазе на петнаестом километру од Рудог изнад магистрале која води према Вишеграду и Устипрачи. Лошим макадамским путем стиже се до некада стратешког моста на караванским путевима Отоманске империје. Саграђен је средином 16. вијека по наређењу великог везира Мехмед-паше Соколовића који је поријеклом из села Соколовићи код Рудог. Овај запуштени национални споменик на Вишевском потоку дуг је 11,5 метара, широк 2,5 метара, а висок је седам метара.
Када је у новембру 1876. године набујали Лим поплавио, сада старо Рудо, аустро-угарске власти су започеле изградњу новог Рудог, на безбједнијем мјесту.
Значај Рудог, као пограничног мјеста „двојна монархија“ је препознала и изградњом ускотрачне пруге. Томе свједочи и данас запуштена зграда жељезничке станице на Увцу, која је мања копија зграде у Бечу.
Понос Рудог је и Храм Светих апостола Петра и Павла изграђена прије 112 година, са сатом из 1936. године.
У Штрпцима се налази и национални споменик – црква брвнара посвећена Светом Пророку Илији Боговидцу грађена између 1875. и 1979. године.
У Рудом је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска ударна бригада Народно-ослободилакче војске Југославије, о чијем ратом путу постоји у музејска збирка у Дому културе.
