Обиљежавање Свјетског дана борбе против Паркинсонове болести веома је важно из разлога да би се скренула пажња јавности на проблеме са којима се суочавају обољели и њихове породице, али и упознавање шире друштвене заједнице са овом болешћу.
Паркинсонова болест је хронично прогресивно, неуродегенеративно неуролошко обољење, које припада групи болести поремећаја покрета.
Знакови и симптоми Паркинсонове болести су тремор, укоченост, успорено кретање и кретање ситним корацима, промјене у говору, промјене у писању, поремећај одржавања равнотеже и усправног држања.
Поред моторичких симптома, могу да се јаве и немоторички, аутономни поремећаји, као што су констипација, ургенција или инконтиненција мокрења, импотенција, поремећај знојења, когнитивни поремећаји, деменција, анксиозност и депресија, поремећаји спавања.
Ово обољење је узроковано спорим пропадањем можданих ћелија које стварају допамин, природну супстанцу мозга која контролише покрете мишића цијелог тијела.
Најчешће се јавља између 60 и 70 године живота и један је од најчешћих неуролошких поремећаја код старије популације.
Јавља се код оба пола, али чешће код мушкараца.
Рано откривање Паркинсонове болести и започињање терапије у почетним фазама од великог је значаја за успорење прогресије болести и осигурање бољег квалитета живота обољелих, на дужи временски период.
Паркинсонова болест се не може излијечити, али лијекови могу значајно побољшати симптоме и пацијентима омогућити релативно нормалан живот. Лијечење лијековима се може допунити физикалном терапијом. Осим вјежби пацијент треба бити активно укључен у рад или кућне послове. На тај начин одржава физичку и менталну способност. За узнапредовале случајеве Паркинсонове болести када лијекови више немају ефекта, препоручује се неурохируршка интервенција –дубока мождана стимулација.
Свјетски дан Паркинсонове болести обиљежава се 11. априла и носи назив према доктору из Лондона, Џејмсу Паркинсону који је 1817. године описао прве симптоме ове болести.
