Навикли смо од бошњачких званичника да отворено заговарају укидање Републикe Српскe, фалсификују историју, отимају грунт, зато је изјава Џафера Алића о бошњачком „власништву“ БиХ и „подстанарском“ статусу Срба и Хрвата, само за неупећене изненађење.
– Ја мислим да смо ми власници ове земље и да имамо неугодне „подстанаре“, иза којих увијек морамо чистити, мести, поправљати, изграђивати, градити, надограђивати – навео је Алић.
Од сљедбеника Бакира Изетбеговића, ни до сада нисмо добијали поруке суживота и толеранције. Ипак изјаву да иза подстанара морамо чистити, мести, треба схватити озбиљно, као отворени позив за прогон свих који се не изјашњавају као Бошњаци. Хрватски и српски званичници у Мостару запрепашћени су говором мржње, траже санкције за Џафера Алића.
– Садржај изјаве у којој каже да је један народ власник, а остала два народа који су равноправни у држави, да су подстанари, очигледно приказује како дио бошњачког политичког естаблиштмента промишља и види БиХ. То је једна огољена изјава. Опасна је. Занимљив је недостатак реакције међународне заједнице, што говори да су пристрасни – истакао је предсједавајући Дома народа Парламента ФБих Томислав Мартиновић.
– Срби овдје нису никакви подстанари. Срби су овдје своји на своме и то је тако вијековима и немамо потребу да се било доказујемо а онима којима је спорно нека погледају историјске чињенице и грунтовнице. Поменута изјава је скандалозна и опасна и очекујем да сви званичници ту изјаву осудити и санцкионисати – јасан је замјеник предсједника Градског вијећа Мостар Велибор Миливојевић.
Ипак, не препознају сви Срби опасност. Страначка колегица из СДА Драгица Суша, хвали челника Скупштине ХНК, каже да је Џафер Алић заправо пун толеранције према српском народу.
– Сви они који познају предсједавајућег Скупштине, знају да је заиста за сваку сарадњу, суживот. Посебно када је у питању српски народ у ХНК – истакла је посланик СДА у Скупштини ХНК Драгица Суша.
Немогуће је избрисати српски карактер Босне кроз вијекове, што је најбољи одговор на малициозне изјаве о власницима и подстанарима, каже историчар Дејан Дошлић.
– Ако говоримо о Босни, ако говоримо о Херцеговини, свакако за српски народ рећи нешто тако, који се овдје спомиње од раног средњег вијека, у 9. вијеку Констатин Порфирогенти спомиње Србе. Имамо повеље Котроманића, бана Матеје Нинослава у којима своје поданике назива Србима, дакле када овлаш поменемо од раног средњег вијека до данас, имамо спомен српског имена како у Босни тако и у Херцеговини – навео је Дошлић.
Бошњачко својатање БиХ, у којој су Срби и Хрвати аутсајдери има другу, опаснију димензију. Преко крњег Уставног суда, Кристијана Шмита, америчке и западноевропских амбасада, Републику Српску покушавају разбаштинити и имовину прекњижити на БиХ. Препознавање и једног и другог процеса, гарантује опстанак и Републике Српске и Срба, али и Хрвата.
