Скупштина српског народа у БиХ, формирана је прије 33 године из нужде, јер српски посланици више нису могли да нормално раде у заједничкој скупштини са муслиманима и Хрватима, рекао је Срни посланик Народне скупштине из првог сазива Драгољуб Мићић.
Мићић је навео да су се муслимански и хрватски посланици међусобно солидарисали по сваком питању и да са посланицима српског народа никад нису сарађивали, да су увијек били против приједлога Срба.
„Српски посланици увијек су били мањина, па тако идеје и приједлози Срба нису пролазили. И онда није нам било друге, него да се одвојимо и формирамо Скупштину Републике Српске. Да се нисмо одвојили не би ништа ни било, прошло би вријеме за такву могућност и не би ни било Републике Српске. Имам такав осјећај“, истакао је Мићић.
Он је навео да је Народна скупштина током рата и у поратном периоду доживјела различите трансформације и улоге.
На питање да ли се на почетку формирања и током рата Народна скупштина више питала него данас, Мићић је рекао да се тада „Народна скупштина питала све“.
Мићић истиче да су српски посланици имали скромне надложности док су били у заједничкој Скупштини БиХ, а кад су се раздвојили и формирали Народну скупштину и у њој остали пет и по година да није нико добио ништа као накнаду за тај рад.
„Нисмо ни тражили. Нисмо имали од ког тражити, јер требало је прво правити државу, да држава стане на ноге, да дође до неких средстава, па да своје ствараоце, бар колико је могуће, за оне којима је неопходно да нешто добију“, навео је Мићић.
Одговарајући на питање колико још има живих чланова првог сазива Народне скупштине, Мићић је рекао да је од 83, колико их је било на почетку, сада још живо тридесетак.
Мићић је напоменуо да је још у СДС-у и да није мијењао странку.
„Нисам СДС напустио, али ми смо заборављени, одбачени, а поготово откако је умро /некадашњи предсједник Нардне скупштине Момчило/ Крајушник, а нисмо одржали ни координацију, ни одбор, чији сам члан, а поготово скупштину, чији сам почасни предсједник, доживотни“, напоменуо је Мићић.
Скупштина српског народа у БиХ основана је у Сарајеву 24. октобра 1991. године. На тој првој сједници расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији.
Референдум на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији одржан је 9. и 10. новембра 1991. године.
Српски посланици сматрали су тада да је оснивање Скупштине српског народа у БиХ и конституисање Републике Српске било потребно за очување идентитета и државности Срба у БиХ.
Посланици Народне скупштине су 9. јануара 1992. године усвојили Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ и тај дан се у Републици Српској обиљежава као Дан Републике.
Народна скупштина је 28. фебруара 1992. године донијела Устав, као утемељење правне моћи, сигурности, легалитета и легитимитета Републике Српске.
