Данас празнујемо Мали Божић, први дан нове 2024. године по јулијанском календару. Српска православна црква прославља још два празника – славу Светог Василија Великог и Обрезање Господње. За овај дан везују се многи обичаји и вјеровања.
То је и први дан 2025. године по јулијанском календару, а у црквеном календару СПЦ означен је црвеним словом и као мрсан дан, пише PTC
Данас славимо још два велика празника – Обрезање Исуса Христа и дан Светог Василија Великог.
Дан Обрезања Исуса Христа, осмог дана по рођењу, један је од највећих хришћанских празника. По обичајном календару, назива се и Мали Божић, јер се у многим крајевима понављају божићни ритуали.
Светог Василија Великог (Васиљевдан) многи вјерници СПЦ прослављају и као крсну славу, а како се обиљежава 1. јануара по јулијанском календару, одатле и назив за јулијанску нову годину – Василица.
Свети Василије Велики, архиепископ Кесаријски, рођен је у вријеме цара Константина и у Атини је 15 година учио филозофију, реторику и астрономију, а школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан, касније цар отпадник (Јулијан Апостата).
Свети Василије је крштен у реци Јордан и био је епископ Кесарије Кападокијске скоро 10 година. Као велики поборник православља, пун моралне чистоте и вјерске ревности, Василије се назива Великим, а у црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вјернима и својом жаоком боде јеретике.
Српска Нова година или Мали Божић имали су различит значај у појединим породицама или срединама.
У многим крајевима је остао обичај да се 14. јануара понове многи обичаји карактеристични за Божић, па се тако поново уноси бадњак у кућу, дочекује положајник и износи остатак чеснице на трпезу.
По народним вјеровањима, Српску Нову годину ваља дочекати будан, па су многе девојке у новогодишњем бдењу гатале да ли ће се те године и за кога удати.
Такође, вјеровање је да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа, али и укућани током целе године имали напретка. Многи Срби вјерују да на овај дан треба избјегавати свађе.
У неким крајевима вјерује да се данас треба чувати да вас неко не превари. Исто тако је битно да се на овај дан не дријема, јер ћете, по народном вјеровању, читаве године бити поспани и уморни.
После новогодишњег ручка, обичај је био да се покупе кости од печења, однесу и ставе на мравињак, како би се, по вјеровању, стока множила као мрави.
У Војводини је постојао обичај, који се у неким мјестима задржао до данас, да се на раскршћима пале ватре, што, уз читалачко дејство, има и улогу јачања сунчеве свјетлости и топлоте.
У Херцеговини је обичај на тај дан спалити остатке бадњака, док се у појединим војвођанским мјестима пале ватре на раскршћима.
Зашто је добро узети кашику меда
На данашњи дан вјерује се да треба узети кашику меда, што се доводи у везу са животом и дјелом Светог Василија.
Свети Василије је рођен у вријеме цара Константина. Још као некрштен учио је 15 година у Атини филозофију, реторику и астрономију.
Крстио се на реци Јордан заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био је епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земаљски живот са 50 година.
Био је велики поборник православља, морално чист и изузетно ревносан, богословски ум, устројитељ и стуб свете цркве.
У црквеној служби назива се „пчелом цркве Христове“, која носи мед верницима и жаоком својом боде јеретике. Зато, на данашњи дан ваља узети кашику меда.
Васиљевдан се код Срба слави као крсна слава, а код Грка и Руса као имендан.
Као што се за Божић мијеси погача чесница, за Мали Божић се мијеси посебан обредни хљеб „василица“. У већини породица прави се слично као чесница, са танким корама, само без ораха, са медом и машћу.
У неким породицама припремано је више колача као василица: са више врста воћа и поврћа. Мешена је од меког бесквасног теста, које се потом пресавија: са сувим грожђем, бундевом, орасима.
Одозго је прије печења утискиван печат са крстом. Василица се правила ујутро, а служила се уз ручак.
Сјечена је, није ломљена као чесница. Узимали су је по жељи, ко је којим хтио да се послужи, без неких посебних правила.
Има мјеста у којима се мијесе и крофне у које се ставља новчић, баш као у божићну чесницу, а ко га пронађе, имаће среће наредних 12 мјесеци.
Данас се пажљиво гледа у небо и посматра вријеме. Ако на 14. јануар падне снијег или буде облачно, чека нас родна година. Суво вријеме, вјерује се, доноси и сушну годину пред нама.
