Српска православна црква /СПЦ/ диже глас и поново указује на неистине у домаћем и глобалном јавном простору, чији је циљ историјски ревизионизам, којим би се дао легитимитет историјској инверзији и сходно њој православни Срби, жртве више геноцида и етничког чишћења, били проглашени за извршиоце геноцида, саопштено је из СПЦ након сједнице Светог архијерејског сабора.
„Рак-рана српског народа – Косово и Метохија, али и Јасеновац и остала стратишта и губилишта у такозваној Независној Држави Хрватској и другде, а у наше дане и Сребреница – стални су `жалац у телу` Цркве“, наведено је у саопштењу. Свети архијерејски сабор СПЦ одлучио је да формира четири нове епархије у Европи с циљем унапређења духовног живота и организације Цркве. Подјелом Епархије британско-скандинавске формиране су Епархија скандинавска са сједиштем у Стокхолму, чији ће епархијски архијереј бити досадашњи епископ британско-скандинавски Доситеј, те Епархија британско-ирска са сједиштем у Лондону, за чијег архијереја је изабран досадашњи викар Његове светости епископ јегарски Нектарије, саопштено је из СПЦ.
Подјелом досадашње Аустријско-швајцарске епархије формиране су Епархија аустријска са сједиштем у Бечу, којом ће до даљег управљати епископ бачки Иринеј и Епархија швајцарска са сједиштем у Цириху, за чијег је епископа изабран досадашњи епископ аустријско-швајцарски Андреј. Сабор је одобрио нове статуте за епархије на тлу Сједињених Држава и нови статут Епархије диселдорфске и њемачке. На Сабору су изабрана и четири нова епископа. За викарне епископе Његове светости изабрани су архимандрит Тихон, настојатељ манастира Студеница са титулом епископ моравички, затим јеромонах Никон сабрат манастира Ковиљ са титулом епископ јенопољски. За викара Његовог високопреосвештенства митрополита црногорско-приморског Јоаникија изабран је протосинђел Пајсије, настојатељ Цетињског манастира, са титулом епископ диоклијски, док је за викара епископа новограчаничко-средњозападноамеричког Лонгин изабран архимандрит Серафим, клирик ове епархије, са титулом епископ костајнички. Сабор се бавио и темом организације Цркве, као и измјенама и допунама одредаба Устава СПЦ које се тичу титулатуре епархијских архијереја. У Синоду је мандат престао митрополиту црногорско-приморском Јоаникију и епископу бачком Иринеју, чиме ће они у наредних годину дана бити чланови-замјеници овог тијела. Чланови Синода у преосталом једногодишњем мандату остају епископи браничевски Игњатије и горњокарловачки Герасим, а за нове чланове у предстојећем двогодишњем мандату изабрани су епископи зворничко-тузлански Фотије и рашко-призренски Теодосије.
„Сабор је посветивши пажњу духовним и геополитичким посљедицама ратних сукоба у Украјини и у Палестини поново дигао глас у заштиту обесправљених, гладних и прогнаних невиних жртава, апелујући на релевантне међународне институције да са ријечи о правди пређу на конкретна дјела правде, милосрђа и миротворства“, наводи се у саопштењу. Поводом понижавајуће и срамне одлуке приштинских власти да патријарху српском и архијерејима онемогуће да Сабор одрже у Пећкој патријаршији, већ првог дана рада у Храму Светог Саве у Београду апеловано је на све међународне органе на Косову и Метохији да учине све што је до њих да се престане са флагрантним кршењем људских права и основних слобода српског народа. „Косово и Метохија је најважније питање о којем је Сабор расправљао, јер је наша Црква са својим народом на мученичком Косову и Метохији годинама изложена великим притисцима, нападима и неизвесној будућности“, наводи се у саопштењу.
Сабор је и овом приликом дао подршку Епархији рашко-призренској која, заједно са ставропигијалним патријаршијским манастиром у Пећи, представља чврст ослонац српском народу и његовом опстанку. У саопштењу се истиче да се проблеми на Косову и Метохији морају рјешавати искључиво дијалогом заснованим на поштовању Резолуције 1244 Савјета безбједности УН и међународним повељама које гарантују очување суверенитета и територијалног интегритета Србије на овом простору. Током засједања Сабора посебна пажња је посвећена теми страдања српског народа и његовој борби за очување духовног, културног и националног идентитета, али и пуке егзистенције, како данас тако и у другим историјским тренуцима.
