Нема великог православног празника, а да над српским народом у Подрињу у ратовима у 20. вијеку нису почињени покољи, истакнуто је данас на Залазју код Сребренице гдје су обиљежене 32 године од великог страдања Срба на Петровдан када је убијено 69 људи, углавом цивила, а 22 заробљено, па убијено.
Чланови породица погинулих и несталих огорчени на правосуђе кажу да су „већ 32 Петровдана, а правде за убијене Србе нема“ и само вјерују да злочинце неће заобићи Божија правда.
Убијенима и погинулима у посљедња два рата служен је парастос и прислужене су свијеће за покој душа и положено цвијеће на спомен-обиљежја.
Цвијеће су положили предсједница Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, општинских организација породица заробљених и несталих Сребренице и Братунца, начелници општина Сребреница Младен Грујичић и Братунца Лазар Продановић.
Такође, цвијеће су положиле и делегације ових оштина и више страначких делегација из Републике Српске, као и делегација Српске радикалне странке Србије на челу са Александром Шешељом.
Начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да српске породице и даље указују на неправду и на злочине почињене над српским народом, да су злочини почињени на свим зараћеним странама у БиХ, али да правосуђе и западни политичари то игноришу и праве се да не знају и не чују.
Грујучић сматра да Срби неће дочекати правду, не због старости и умирања, него зато што правду дијеле они који су помагали и подржавали извршиоце континуираних злочина над Србима 1992. и 1993. године.
Он је додао да је тих година само настављен злочин који су локални муслимани у усташким униформама починили у Другом свјетском рату када су у једном дану убили 105 Срба из Залазја.
„Сребреница је напуштена када је ријеч о српским жртвама. Нико није осуђен за злочине над сребреничким Србима у Хашком трибуналу, и то је разлог зашто не вјерујемо у рад међународног, али и Суда БиХ који правду дијеле селективно“, рекао је Грујичић.
Према његовим ријечима, недавним доношењем резолуције о Сребреници желе да Србе ућуте, пријете одговорношћу за изношење истине о српском страдању.
„Оно се не смије помињати да би у свијету остала наметнута лаж да су овдје само страдали Бошњаци и то за седам дана јула 1995. године. То није истина и треба да преносимо на млађе да су овдје Срби гинули у три рата од истих непријатеља, комшија муслимана“, нагласио је Грујичић.
Исидора Граорац је рекла да данас на Залазју одају почаст страдалим мјештанима који су убијани код својих кућа док су бранили своје породице и имовину, нису никога нападали.
„Они никога нису нападали, српска страна у БиХ је и 1992. године и сада за мир, али то није хтјела друга страна која и сада позива на освету и на рат, али нажалост, међународна заједница на то не реагује“, рекла је Граорчева.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребреница Бранимир Којић каже да правде за Србе нема, а да из Сарајева и међународне заједнице појачавају притиске и оптужбе на српски народ.
„Не вјерујемо у правосуђе БиХ јер за 32 године нико није осуђен за масовни злочин на Петровдан, али ни за друге злочине почињене над Србима, нити за уништавање свих српских села у овој општини изузев Лијешћа и Црвице на обали Дрине, до којих срећом, нису доспјели“, појаснио је Којић.
За јучерашње обрћање члана Предсједништва БиХ Дениса Бећиревића, Којић је рекао да тај човјек позива на рат док српски народ и власт позивају и желе мир.
Драгица Лазаревић је на Петровдан остала без мужа и два брата, заробљени су на Залазју.
„Један брат је нађен без главе на сметљишту. Жалосно је ово шта се ради српском народу за који не постоји правда јер нико не одговара за убиства Срба. То је законитост и стандарди које Запад намеће“, рекла је Лазаревићева.
Прије парастоса, чланови породица погинулих, саборци, борачке и општинске делегације Сребренице и Братунца положили су цвијеће на гробљу у Братунцу, гдје је сахрањен највећи број убијених, као и на српским стратиштима у Биљачи и Сасама.
Овим је завршен меморијални духовно-хуманитарни и културно-спортски програм „Петровдански дани“ који је, поводом 32 године од страдања сребреничких Срба, организовао сребренички Одбор за обиљежавање српског страдања.
Тог трагичног Петровдана јаке муслиманске снаге из Сребренице под командом ратног команданта у Сребреници Насера Орића, наставиле су систематско и планско етничко чишћење Срба у овој и сусјеној братуначкој општини започето у априлу те године. Упале су у више српских села убијајући, пљачкајући и палећи све што су стигле.
Осим 69 погинулих на Петровдан 1992. године, нестало је и заробљено још 22 Србина од којих се 10 још воде као нестали, а велики број је рањен.
Након мучења и злостављања у сребреничким логорима сви су убијени, а посмртне остатке њих 10 случајно је пронашао тим за тражење несталих из Тузле 10. јуна 2011. године у Залазју, приликом тражења муслиманских жртава.
Послије више од годину дана, ти посмртни остаци су идентификовани и сахрањени 2012. године на Петровдан, два су пронађена и сахрањена раније, а за још 10 Срба несталих тог дана и даље се трага.
