Република Српска има право на самоопредјељење и може се удруживати у сложене државне заједнице федералног или конфередалног уређења са сусједним и другим државама или групом држава, наводи се у нацрту новог устава Републике Српске.
Новим уставом предвиђено је увођење Војске Републике Српске, укидање Вијећа народа Републике Српске и потпредсједника, а предвиђено је да ће Бањалука бити главни град Републике Српске, док ће статус пријестонице добити Источно Сарајево са сједиштем у Палама.
У основним одредбама Република Српска се дефинише као суверен, јединствен и недјељив уставоправни субјект, потврђен вољом народа и Општим оквирним споразумом за мир БиХ, као међународним уговором, те Уставом БиХ.
Српска је суверена на свом копненом подручју потврђеним и Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, као и ријекама, језерима и ваздушним простором изнад тих подручја.
Република Српска је дефинисана као држава српског народа и свих народа и грађана који у њој живе.
У члану 4 дефинисано је да Република Српска самостално обавља своје уставотворне, законодавне, извршне и судске функције, те да јој припадају све државне функције и надлежности, осим оних који су чланом 3 Устава БиХ изричито предвиђене као надлежности институција БиХ.
Српска, како је наведено у члану 5, суверено одлучује о овлашћењима Републике задржавајући право да својом слободном вољом иступа из споразума /на нивоу БиХ/ који се може потврдити референдумом у Републици.
Осим тога, споразум о промјени граничне линије између Републике Српске и Федерација БиХ може се такође потврдити референдуом у Српској.
Члан 6 прописује да Народна скупштина и Влада Српске могу обуставити примјену било којег акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ, а који немају основ у Уставу БиХ.
Закони који нису у искључивој надлежности БиХ или који нису проистекли из споразума ентитета не производе правно дејство у Српској.
Прописано је да ће се закони које доноси Парламентарна скупштина БиХ примјењивати на територији Српске тек након што их потврди Народна скупштина Републике Српске.
Када је ријеч о територији Републике Српске, у члану 7 је наведено да је она јединствена, недјељива и неотуђива у складу са Споразумом о граничној линији између ентитета, док је територија Брчко дистрикта у заједничкој својини Републике Српске и ФБиХ и тај статус не може мијењати без њихове сагласности.
Република Српска има заставу, грб и химну, те се њихов изглед уређује уставним законом. Приликом званичних манифестација, након химне Републике Српске, изводи се
и свечана пјесма „Боже правде“.
Службени језици су српски, те језици бошњачког и хрватског народа, а службена писма ћирилица и латиница.
Имовина
У глави која третира економско и социјално уређење, у члану 59 прописано је да Република самостално и без ограничења управља и располаже имовином која се не може отуђити, осим у случају прописаним законом.
Природна богатства, добра за која је законом одређено да су од општег интереса и имовина коју користе органи Репшублике Српске, имовина су Српске.
