Теодорова или Тодорова субота увијек пада у прву суботу Великог Васкршњег поста. На овај дан је обичај је да се верници, који су цијелу недељу постили, причешћују. За њу су везани веома необични обичаји.
За Светог Тодора верује се да је заштитник стоке, нарочито коња, па се овај дан назива још и Коњски дан – када се коњи не прежу (у кола) већ само јашу. У неким крајевима овај светац се слави, јер се вјерује да лијечи од падавице. Сељаци у то вријеме одлазе у оближње манастире са болеснима, пале свијеће и моле се свецу за здравље.
Трке коња су се на овај дан организовале у Шумадији. Уопште, у многим селима се коњи јашу, и показују по селима. Срби, Македонци и Бугари вјерују да Св. Тодор, у виду ноћног јахача током Тодорове недеље може да донесе болести и лудило.
Овог дана у селима источне Србије припрема се жито, односно, кољиво, као за сваку Крсну славу. Прави се и колач на коме се обавезно налазе украси у облику коња или потковице.
На тај дан се пали смеће (ради заштите, тј. за здравље коња и породице, ради одавања поштовања демонима и као заштита од змија). Жене на Тодорову суботу не смију да перу косу, у кући се не сме палити ватра (јер демони не воле дим), а дјецу треба окупати пре коњских трка. Изузетно, ако је неопходно, дијете се и на тај дан може окупати, али се обавезно ставља потковица у корито с водом.
Невесте се тог дана не смију чешљати због змија (јер се оне налазе у коњској длаци).
Многи и данас вјерују да потковица доноси срећу. Тодоров култ, као остатак трачког коњаника, присутан је у Источној Србији, док је у другим дијеловима готово нестао.
У селима лесковачког Поморавља кажу да на дан Тодорице Краљевић Марко јаше свог шарца на мору. Једном годишње, баш пред крај зиме, на Тодорову суботу чује се топот коња који леди крв у жилама. То су, каже предање, Тодорци – пола људи пола коњи, али нису кентаури. Они су зли и спадају у најопсанија митска бића на овом простору. Њихов вођа је Велики Тодор. Ако изађете из куће кад падне мрак, а ових дана је то нешто после 17 сати, Тодорови коњи ће се чути и растргнуће сваког ко хода.
