Протекло је 19 година од бруталног напада припадника СФОР-а на свештеничку породицу Старовлах на Палама, сјећање блиједи, али њихове физичке и душевне ране не зарастају.
Приредио: Огњен БЕГОВИЋ
Пуних 19 тужних година навршиће се сутра од страдања свештеничке породице Старовлах, која је у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године на Палама брутално премлаћена, а насилнике – припаднике СФОР-а никада није стигла заслужена казна за злочин над српским цивилима.
„Брутални напад на свештеника Јеремију и његову породицу није био само персонални атак на њега, већ на Српску православну цркву и на српски народ, коме су тадашњи силници јасно ставили до знања да могу, као њихови историјски претходници, да са Србима раде шта хоће, а да за то не одговарају“, наводи за Срну социолог из Источног Сарајева, Владимир Васић.
Према његовим ријечима, овај срамни чин показао је сву бруталност и осионост војне јединице задужене за „имплементацију мира“ у БиХ. Бесрамно су, истиче он, погажени сви војни и људски принципи, с обзиром на степен силе употријебљене на голоруке људе које су дивљачки напали у њиховој кући.
„Са друге стране, разобличена је лаж о некаквој демократији и људским правима коју, пазите ироније, треба да спроводе људи који су бомбардовали српски народ осиромашеним уранијумом!? Гдје су силне демократе? Kукавички су заћутали борци за људска права? У мишије рупе су се сакрили активисти којима су пуна уста `међународног права` и правде“, истиче Васић.
Он напомиње да је, не само овим чином већ и низом других, погажено међународно право, сахрањена демократија, у страну гурнута борба за правду и правичност, и то од људи који се декларишу као миротворци.
Васић сматра да је напад на Старовлахе још један у низу примјера да је БиХ земља у којој је бестидно погажена државност.
„БиХ данас, нажалост, подсјећа на развлаштену, постиђену, одбачену, бездану развалину. Дозволили су, они који се у њу куну, да постане полигон за
војнополитичке експерименте. То је држава у којој и дан данас међународни фактор има посљедњу ријеч. Ако је то демократија, зашто је онда на такав начин не спроводе у Њемачкој, Француској, Великој Британији?“, пита Васић.
Према његовом мишљењу, ако је демократија скоро на смрт премлатити свештеника Јеремију и његовог сина Александра, ако је демократија уочи православног Божића убити Раду Абазовић у Рогатици, ако је демократија насилничко понашање, ако је војничко достојанство терорисати цивиле и плашити дјецу – онда треба запитати како су се звале неке идеологије против који су ономад борили и Срби и највише крварили?
„Данас о овом догађају скоро и да не знамо, млађе генерације поготово. То нису могли да гледају на `Инстаграму`. Није вирално на `Тик-току`. Али, не кривим их. Јер ове лекције неће учити у историјским читанкама“, наводи Васић.
Адвокат породице Старовлах Миљкан Пуцар, рекао је раније Срни, да је овај трагични догађај судски завршен, али да правичне накнаде за физичку и духовну бол нема. Финансијску одштету на име нематеријалне штете је платила БиХ, а не СФОР.
Он је подсјетио да су тада шкотски припадници СФОР-а свештеника Јеремију и његовог сина Александра, који је од тада стоодстотни инвалид, претукли скоро па на смрт, малтретирајући, такође, супругу и мајку Виторку.
Прота Миомир Зекић, некадашњи старјешина храма Успенија Пресвете Богородице на Палама, рекао је раније за Срну, да њему и његовим колегама свештеницима нико никада ништа, све ово вријеме, није рекао зашто се десио тај стравични напад на невине људе, свештенике Српске православне цркве и чланове њихових породица.
Суд БиХ дјелимично је 1. октобра 2010. године усвојио тужбени захтјев Јеремије, Александра и Виторке Старовлах, те одлучио да БиХ породици Старовлах, коју су у ноћи између 31. марта и 1. априла 2004. године на Палама брутално напали припадници СФОР-а, исплати нешто више од 300.000 KМ одштете.
Суд је тада одбио захтјеве породице Старовлах за накнаду штете на име претрпљене душевне боли, због повреде приватне имовине, дома и некажњавања починилаца, на име уништених ствари, те помоћи и туђе његе за Јеремију.
Чланови породице Старовлах су 28. марта 2007. године, у својству тужилаца, Суду БиХ поднијели тужбу против БиХ ради накнаде штете.
Они су тада навели да су припадници СФОР-а 1. априла 2004. године око 1.10 часова експлозивом развалили улазна врата Парохијског дома на Палама, у којем су у два стана живјеле породице Зекић и Старовлах.
Потом су упали у стан породице Старовлах и свештенику Јеремији и његовом сину Александру, тврдим предметима и механичким оруђем нанијели тешке физичке повреде опасне по живот, које су оставиле трајне посљедице по здравље.
Виторка Старовлах, супруга свештеника Јеремије, претрпјела је тешке психичке тренутке који су у њој изазвали јаку душевну бол и страх, јер јој није дозвољено да помогне сину и супругу, а касније се испољавао страх за њихове животе и опоравак, те брига како ће њен син Александар, наставити живот са задобијеним посљедицама.
Припадници СФОР-а су Александра и Јеремију, тешко повријеђене и у бесвјесном стању, пребацили хеликоптером до Kлиничког центра у Тузли, гдје им је указана хитна медицинска помоћ, да би касније наставили лијечење на Војно-медицинској академији у Београду и опоравак у рехабилитационим центрима.
Они су се 16. новембра 2004. године обраћали и Kоманди НАТО снага у Сарајеву са захтјевом за накнаду штете који је 19. јануара 2005. године одбијен, уз образложење да „не постоји основ за накнаду штете, јер се радило о војној акцији“.
