Напад на Залазје био је мучки, муслимани су убили све што су стигли, мјештане су хватали и водили у сребреничке затворе – свједоче преживјели Сребреничани.
Стаки Цвјетиновић муж је заробљен у Залазју, одведен у Сребреницу и убијен. Пита – зар то није ратни злочин. Посмртни остаци су му пронађени тек након 20 година.
– Знам да је доведен у Сребреницу, људи су ми причали шта је са њим рађено… Мени су и два брата убијена, ја сам рањена – каже Цвјетиновићева.
О убиству сребреничких Срба, посебно судије Слободана Илића, писао је и Ибран Мустафић који је свједочио о злодјелима над 22 заробљених Срба који су одведени у Сребреницу.
Бранимир Којић, предсједник Скупштине Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила каже да о геноцидној намјери комшија муслимана из Сребренице говоре на десетине српских села стратишта, попаљених кућа, побијених жена, дјеце и стараца…
– Имали су геноцидну намјеру, ишли су на њихова огњишта да их побију – каже Којић.
Начелник општине Сребреница Младен Грујичић рекао је да је порука иста као и претходних година, само се бројка мијења, а то је 31 година од злочина без казне у Залазју.
– Нажалост, српске породице су већ навикле на то, али и даље указујемо на неправду и на злочине који су почињени над српским народом, те да су злочини почињени на свим зараћеним странама у БиХ, али правосуђе и западни политичари то игноришу и праве се да не знају и не чују – истакао је Грујичић.
Потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић рекао је да нема суживота у БиХ док правосуђе БиХ овако ради јер је живот Срба немогућ у таквим условима.
– Окривљују и осуђују нас за све, а за масовне злочине над Србима у овом крају нико није одговарао. На подручју Сребренице и Братунца 1992. године Орићева војска убила је око 2.000 Срба, од којих 80 одсти цивила и око 500 је сахрањено у Бајиној Башти јер су српска села била уништена и окупирана – рекао је Ранкић.
Породице пријатељи и представници организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата обишли су српска стратишта у Братунцу, Загонима, Сасама и Биљачи и одали помен за убијене, као и за 3.267 Срба убијених на овом подручју.
