Пионирке Одбојкашког клуба „Славија“ из Источног Сарајева забиљежиле су у протеклом периоду пет побједа и само један пораз. Ове дјевојчице, узраста 13 и 14 година, већ седмицама навикавају наше суграђане на побједу и добре резултате у групној фази Пионирске лиге Републике Српске, а са њима три до четири пута седмично тренирају два тренера, Ђорђе Перишић и Татјана Лучић.
Тренер Ђорђе каже да је константан напредак најважнији, а да резултати у том случају сигурно долазе као награда.
Он објашњава да у свакој групи постоји лидер, па тако и у овом тиму, али нема негативног понашања због ког би се евентуално нека од играчица осјећала лоше.
„Добру енергију и заједништво осјећамо свакодневно, као и сви који нас прате“, сматра Перишић и наглашава да је код свих играчица, тренутно, одбојка на врху приоритетне листе.
„Пионирску екипу чини 25 играчица и готово све су тренирале и у претпионирској групи, тако да се одбојком баве најмање четири године“, каже Перишић.
Додаје да дјевојчице тренирају три пута у току седмице када играју утакмице у Пионирској лиги, ван сезоне тренинзи се одржавају четири пута, док током школских распуста ове младе одбојкашице тренирају сваки дан.
Ђорђе објашњава да је овај број тренинга довољан како би пионирке остваривале константан напредак и имале довољно времена за школске обавезе и одмор.
С обзиром на то да је ријеч о млађој категорији, на питање да ли постоји неки посебан приступ приликом спремања за утакмице, Перишић одговара да су стрпљење и смиреност најважнији, те врло искрено наводи да управо то фали како тренерима, тако и играчицама.
„Покушавамо да тренинзи буду разноврсни што углавном одговара свим играчима, али не смије ни да се оде у другу крајност, јер је често потребно инсистирати на неким вјежбама све док оне не буду савладане“, објашњава Ђорђе и додаје да се тренери труде да све играчице добију шансу и да све учествују у игри, млађе мало мање, док старије добијају више прилика за игру.
Како наглашава, на утакмицама не фали жеље, што често доведе и до треме која се претвара у страх који одбојкашице понекад може да спута.
„Не играмо пријатељске утакмице, зато смо мало мање искусни у односу на друге, али квалитетом и физичким предиспозицијама то надокнађујемо“, објашњава овај тренер и истиче да сви настоје да пруже подршку младим играчицама, да их охрабре, како би имале више самопоуздања, не само, како наводи, на одбојкашком терену, него и у свакодневном животу.
Ове дјевојчице, иако врло младе, већ схватају важност обавеза, као и озбиљност долазака на тренинге.
„Мислим да их највише привлачи константан напредак који остварују у одбојкашком и људском смислу. Скоро сваки дан направе неки нови потез, погоде неки нови угао или ураде нешто што до сада нису могле да ураде“, каже Ђорђе.
Младе одбојкашице тако препознају сопствени напредак, како технички и тактички, тако и ментални и физички.
Татјана и Ђорђе труде се да их третирају као озбиљне људе, користе прилику да пред њих поставе високе циљеве и захтјеве, што дјевојчицама некада и не одговара, али дугорочно и на општем плану сигурно ће да доведе до остваривања значајних резултата.
„Лијепо се друже и постали су пријатељи, иако већина похађа различите разреде и школе“, каже њихов тренер и изражава наду да ће овај период живота заувијек да памте.
Прошле године, иако су имали готово све поразе, група је одлично функционисала. У новембру су већ знале да су изгубиле реалне шансе да се пласирају у наредну фазу такмичења, међутим, Ђорђе поносно наводи да су на први тренинг, два дана након посљедње утакмице, све играчице дошле и врло квалитетно тренирале.
Да је важно за клуб да има пионирске секције, те да је обавеза сваког клуба да ради са млађима, сагласан је Ђорђе, који наводи примјер најбогатијих фудбалских клубова.
„Ако погледате најбогатије фудбалске клубове, нпр. Барселону, видјећете да они улажу много новца и енергије у млађе селекције. Ако то раде они који плаћају играче стотине милиона евра, онда је непотребно рећи да то морамо радити и ми“, сматра тренер младих одбојкашица.
У нашем граду има и велики број студената, наводи Перишић и додаје да екипа може да буде надограђена и студентима који живе у другим мјестима, а студирају у нашем граду.
„У граду имамо много дјеце и константан прилив становништва, због чега су нам могућности за проширивање екипе и омасовљавање свих узрасних селекција веће“, истиче тренер.
Перишић сматра да је потребно формирање и кадетске селекције, која је представља посљедњу степеницу у равоју одбојкашица прије приступања сениорској екипи.
Он наглашава да је врло важно да се што више дјевојчица бави спортом и да се задржава што дуже у тој сфери, али да би то захтијевало већи број термина у дворани као и ангажовање више тренера. Ако то не буде могуће већ од наредног љета, како наводи, сав досадашњи труд биће доведен у питање.
„Морамо им омогућити да се масовније баве одбојком, чак и не узимајући у обзир њихов појединачни потенцијал“, каже тренер ових младих, а већ сада врло озбиљних и успјешних одбојкашица, које ће, сигурни смо, својом игром и побједама и у наредном периоду, доносити радост нашим суграђанима.
