Завичајно удружење Илиџанаца и пријатеља Илиџе организовало је данас традиционално дружење у порти храма Светог Саве на Врелу Босне у Блажују.
Дружењу је претходила света литургија, а служен је и помен Србима страдалим у Другом свјетском и у одбрамбено-отаџбинском који су сахрањени у порти Храма.
Предсједник Завичајног удружења Илиџанаца и пријатеља Илиџе Милан Пејић рекао је да је ово десети скуп послије рата, али да Илиџанци памте да је у авлији Храма и прије рата сваке године било велико народно весеље.
„Долазе Илиџанци који су се раселили на све стране. Желе да виде своје, комшије, пријатеље, завичај“, нагласио је Пејић.
Он је рекао новинарима да је Удружење, уз помоћ друштвено-политичких заједница и појединаца, направило нову ограду око Храма, шадрван, а уређене су и стазе.
Пејић је истакао значај оваквих окупљања у очувању српске традиције и обичаја.
Парох блажујски јереј Дарко Даниловић рекао је да данас на овом подручју живи веома мали број Срба, углавном стријих.
„Ми дјеце немамо. Немамо крштења, само сахране и парастосе. Ми свештеници смо ту са својим народом. Чувамо свети храм и одржавамо колико се може“, додао је Даниловић.
Парох Даниловић је напоменуо да су и споменици који се налазе на улазу у порту обновљени прије неколико година, захваљујући Удружењу Илиџанаца и пријатеља Илиџе.
Жарко Ковачевић, који и данас живи у Блажују, рекао је да је прије рата ово било српско мјесто, да су 90 одсто била српска имања.
„Ту сам и рођен. Нигдје нисмо ишли, остали смо на огњишту. Радимо, обрађујемо земљу, помаже нас Црква“, рекао је Ковачевић.
Он је навео да данас у Блажују живе ријетки и старији Срби, а да је младеж отишла.
„И ово што је ту, гледа да прода и оде. Разлог одласка је тај што смо ми Срби научили да живимо са својим комшијама, а ови што су дошли са стране то не умију. Нема суживота и комшилука“, додао је Ковачевић. /
