Након седмица напетих преговора између водећих трговинских представника, Европска унија и Сједињене Америчке Државе коначно су постигли оквирни споразум.
Званичници из Вашингтона и Брисела, морали су се лично састати да би договорили услове, што је честа пракса код споразума које амерички предсједник Доналд Трамп сам води. Његово лично укључивање често убрзава преговоре, чак и када исход није обећавајући.
Овај споразум важан је за обје стране, јер бројне компаније и радна мјеста зависе од, како је Брисел назвао, „највећег билатералног трговинског и инвестиционог односа на свијету“.
Администрација Доналда Трампа, слави споразум као велику побједу, што и јесте његова значајна побједа, пише Би-Би-Си. С друге стране, предсједница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, не сматра да је ЕУ претрпјела потпуни пораз.
Амерички потпредсједник Џеј Ди Венс, каже да цијела европска штампа хвали предсједника Трампа.
– Задивљен је договором који је испреговарао у име Американаца. Сутра ће амерички медији вјеројатно објавити наслове попут „Доналд Трамп је добио 99,9 одсто онога што је тражио – каже Венс.
ЕУ ће сада плаћати царину од 15 одсто, умјесто 30 одсто колико је првобитно Трумп пријетио. Ипак, та стопа је и даље већа него прије Трамповог „дана ослобођења“ у априлу. Велика Британија је успјела да договори нижу стопу царине од десет одсто.
Брисел истиче да се нижа царина примјењује на бројне велике европске извозне производе, укључујући фармацеутске производе и полупроводнике.
Произвођачи аутомобила из ЕУ суочиће се с царином од 15 одсто, умјесто глобалне царине од 25 одсто уведене почетком априла. Међутим, челик и алуминијум из ЕУ и даље ће имати 50 одсто царине приликом извоза у САД.
Европски блок је седмицама настојао да дјелује као одлучан преговарач, припремајући реципрочне мјере и пријетећи увођењем царина на америчку робу у вриједности од 110 милијарди евра.
У мају је објављена листа од 217 страница с потенцијалним циљевима, укључујући стоку, дијелове авиона и виски. Међутим, Брисел није имао повољну преговарачку позицију.
Вријеме за трговински рат с највећом свјетском привредом није било идеално, јер је економски раст Европе већ успорен. Европска централна банка је прошле седмице упозорила да је ситуација „и даље неизвјесна, посебно због трговинских спорова“.
Споразум уклања дио те неизвјесности. Европска комисија, која заступа 27 земаља чланица, одлучила је да се споразум исплати иако Трампове царине од 15 одсто могу смањити обим трговине.
Европа је такође увелико зависна од САД у безбједоносним питањима. У подсвијести преговарача вјероватно су биле бриге да би Трамп могао прекинути испоруку оружја Украјини, повући америчке трупе или чак изаћи из НАТО.
За Трампа, који још увијек истиче прошлоседмични споразум с Јапаном, ово је још једна велика побједа. Према прошлогодишњим подацима, САД би требало да наплате око 90 милијарди долара царина од ЕУ.
Према договору, ЕУ ће куповати америчке енергетске производе и оружје у вриједности стотина милијарди долара. Трамп је најавио да ће ЕУ повећати улагања у САД за 600 милијарди долара, укључујући војну опрему, те потрошити 750 милијарди долара на енергију.
Споразум се представља као прекретница у односима између Вашингтона и Брисела. Обје стране су играле тврдо, али ниједна није жељела да пролонгира договор.
Годинама је предсједник Трамп критиковао, како је сматрао, непоштене трговинске праксе Европе. Прошле године, САД су купиле робе из ЕУ вриједне 236 милијарди долара више него што су продале блоку.
Трамп често истиче да је то америчко богатство које непотребно излази из земље, али међународна трговина је комплекснија. Други приговор односио се на строге европске регулативе које отежавају продају америчким фирмама.
Фон дер Лајен је признала потребу за рјешавањем дефицита и поручила:
– Морамо га ребалансирати. Имамо одличан трговински однос и огроман обим трговине. Зато ћемо учинити да буде одрживији.
Споразум показује колико је Трамп озбиљан у намјери да поново преговара о томе како САД послују са остатком свијета. Како ЕУ обухвата 27 врло различитих земаља, овај споразум био је један од најтежих за постизање.
Већ су договорени споразуми са Јапаном, Уједињеним Краљевством, Вијетнамом и Индонезијом. Преостали велики трговински споразуми односе се на Мексико, Канаду и Кину.
Трамп је недавно изјавио да се САД „врло добро слажу с Кином“ и очекује се да ће на надолазећим преговорима у Стокхолму, бити продужен мораторијум на царине између двије највеће економије на свијету.
