У наставку суђења Џеваду Млаћи и Селми Цикотићу за злочине у Бугојну, свједок Тужилаштва БиХ Сенад Даутовић, изјавио је да је на сједницама ратног предсједништва било ријечи о заробљеницима и да се сјећа да је требало да буду пребачени у Зеницу.
Даутовићу, који је био начелник Станице јавне безбједности у Бугојну и члан ратног предсједништва, предочени су записници са двије сједнице из августа 1993. године, у којима се наводи да је потребно што прије доставити списак екстремних заробљеника који ће бити пребачени у Зеницу.
У другом записнику се, преноси Бирн, поново наводи да је потребно доставити списак како би Ратно предсједништво заузело став.
„Сјећам се да је расправљано, требало је да дође до транспорта заробљеника, јер су сви требали да буду пребачени у КПЗ у Зеници“, рекао је Даутовић.
Он је рекао да мисли да се под екстремним мислило на оне које је требало процесуирати, наводећи да се не може сјетити ко је на томе инсистирао.
На питања одбране првооптуженог Млаће, адвоката Сабине Мехић, Даутовић је рекао да није био ни на једној сједници ратног предсједништва на којој је разматрана ликвидација заробљеника.
„Не, сигурно није било, ја бих се први успротивио“, рекао је свједок, додајући да никад нису добили тражени списак, нити је видио неку одлуку која се тога тиче.
Он је Мехићевој рекао да је фратар Јанко Љубос, који је био уважаван и утицајан, покушавао – под притиском породица – спријечити транспорт заробљеника.
На питања Едине Рашидовић, адвоката Селме Цикотића, Даутовић је потврдио да је у Бугојну била сложена ситуација и да је дошао велики број избјеглица, те су у ратном предсједништву рјешавали логистичке проблеме.
Даутовић је раније осуђен на седам година затвора за злочине у Бугојну, те није полагао заклетву, јер је проглашен кривим за чињенично повезана дјела.
Некадашњег предсједника ратног предсједништва Бугојна Џевада Млаћу, оптужница терети да је наредио убиства хрватских заробљеника, а бившег команданта Оперативне групе Запад такозване Армије БиХ Селму Цикотића да није спријечио подређене да почине кривична дјела, као и да је пропустио да предузме мјере због мучења и убистава ратних заробљеника.
Свједок Зеир Мливо рекао је да је 1993. године био предсједник Извршног одбора у Бугојну и да је повремено присуствовао сједницама ратног предсједништва.
Тужилац Младен Вукојичић му је предочио записнике са сједница на којима је тражен списак заробљеника, али је Мливо рекао да се он тога не сјећа.
Тужилац га је подсјетио да је у истрази рекао да је, уколико је нешто уношено у записник о чему није расправљано на сједници, то могао наредити само Млаћо, јер је имао утицај. Мливо је потврдио те наводе.
Одбрани је рекао да ратно предсједништво није заузело неки став о ратним заробљеницима.
Свједок Иван Класић навео је да је био припадник ХВО/-а и да је заробљен 25. јула, те испричао да су са стадиона „Искре“ у септембру вођени на радове.
Класић је рекао да је био списак од 50 људи и да је он био међу првих 20 који су одведени у Пајић Поље у Горњем Вакуфу.
„Ту боравимо у школи и сваки дан на радове, копамо земунице и ровове“, рекао је Класић, додајући да је на њих пуцано док су десетак дата обављали те радове.
Суђење се наставља 21. јануара.