У Сребреници ће данас бити обиљежено 79 година од злочина који су починиле усташе на други и трећи дан Тројчиндана 1943. године у овом мјесту и селима Витловци и Залазје када су побиле више од 250 Срба.
Тим поводом код спомен-костурнице у 10.00 часова биће служена литургија, а потом парастос за убијене Србе.
Почаст страдалима биће одата код спомен-крста, који је 2019. године подигнут код спомен-костурнице, гдје ће бити положено цвијеће.
Сребренички свештеник Александар Млађеновић рекао је раније Срни да су у овој костурници дијелови скелета српских цивилних жртава – дјеце, жена и стараца које су усташе побиле и да то није никаква партизанска спомен-костурница, како је социјалистички режим деценијама лажно представљао.
Он каже да се тим обиљежјима жељела истаћи наводна идеолошка опредијељеност убијених, као припадника покрета некаквог антифашистичког отпора, што је представљало опасност за усташку државу и да су их зато побили, што је обична измошљотина и прикривање истине, односно умањивање тежине почињеног злочина.
„У костурници су кости сребреничких Срба које су усташе свирепо убиле због њихове националне и вјерске припадности“, истакао је Млађеновић.
Били су то цивили без икаквог идеолошког опредјељења који су живјели мирно у својим кућама вјерујући комшијама муслиманима, који су им довели кољаче на кућни праг и са њима учествовали у покољу недужног становништва.
На спомен-костурницу у којој су, како је написано, земни остаци неких жртава, умјесто комунистичких обиљежја тек 2015. године постављена је надгробна плоча на којој је наведено да је 29. бојна натпоручника НДХ Јосипа Курелца у свом надирању ка Дрини починила геноцид над српским народом Сребренице убивши 2.262 српска цивила међу којима 430 дјеце.
Тачан број настарадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен.
У Сребреници су усташе, према њиховим писаним документима, 14. јуна 1943. године, убиле више од 200 српских цивила са којима је убијена и једна јеврејска породица, те један муслиман који је био ожењен Српкињом и њихова дјеца.
Тијела су накнадно сакупљена и бачена у јаму на локацији садашње полицијске станице у овом мјесту одакле је дио посмртних остатака 1971. године пренесен у садашњу спомен-костурницу због изградње колектора.
Након свирепог злочина почињеног у Сребреници, сљедећег дана, трећи дан Тројчиндана, усташе су направиле покољ и у српским селима Витловци и Залазје, гдје су убили и поклали више десетина мјештана.
Њихови лешеви су сахрањени у спомен-костурницу на Залазју поред које се налази још један споменик погинулим Србима из тог и околних села које су муслимански потомци кољача из Другог свјетског рата побили у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату, на Петровдан 1992. године.
Усташе су за та два кобна тројчинданска дана убиле више од 250 Срба у Сребреници и Залазју, а за те, као и за злочине почињене над Србима у овом мјесту у посљедњем рату нико није одговарао, односно само је Курелец у Загребу осуђен на симбличну казну, након чега је ослобођен.
