Православна Црква обиљежава Велики петак, најтужнији дан у историји свијета и човјека. На Велики петак црква се сјећа Христовог распињања и његове земаљске смрти.
Богослужења су, према древној традицији, у складу са тугом Великог петка, који је и дан најстрожег поста, када звона не звона, већ се умјесто њих користе клепала.
Богослужења на Велики петак, у складу с традицијом православне цркве, одвијају се у духу дубоке туге, јер се тог дана вјерници сјећају страдања, распећа и смрти Господа Исуса Христа.
Од раног јутра бројни вјерници походе богослужења у православним храмовима. Најприје се током пријеподнева читају Царски часови, којима се подсјећа на дан када је Христос осуђен и распет на крсту.
Током поподнева је служено вечерње богослужење са изношењем плаштанице која симболизује платно у које је тијело Сина Божијег умотано након скидања с крста и положено у гроб.
Велики петак није празник, него дан туге и жалости за хришћане.