Као опште правило, чак и ако се осјећате добро, контролишите крвни притисак сваке године, избјегавајте пушење, пазите на обим струка и на крају, али не и најмање важно, будите физички активни сваки дан”, поручио је Нуркић.
Угледни стручњак из ,,Центра за кардиологију Сарајево“ Мидхат Нуркић указао је на важност раног откривања фактора ризика од појаве болести срца и кардиоваскуларног система те је апеловао на грађане да редовно контролишу крвни притисак сваке године, избјегавају пушење и буду физички активни.
Ове године Свјетски дан срца обиљежава се под слоганом “Користи срце, упознај срце”. Овогодишња кампања усмјерена је на кључни корак, упознавање срца под слоганом “Знање и разумијевање је кључно за бригу о здрављу срца“.
Нуркић је истакао да хипертензија или повишени крвни притисак повећава ризик за настанак срчаног инфаркта, престанак рада срца, настанак можданог удара, оштећења бубрега и утиче на губитак вида.
“Болесници с високим вриједностима крвног притска имају четири пута већи ризик за настанак срчаног инфаркта и седам пута већи ризик за настанак можданог удара него особе с нормалним крвним притиском. Све ове компликације доводе до високог степена неспособности за рад, па је то још један велики разлог за мјерење крвног притиска и правовремено откривање повишених вриједности и одговарајуће лијечење“, навео је Нуркић.
Појаснивши да хипертензија, између осталог, може бити узрокована разним факторима као што су исхрана, генетика, окружење и стрес, Нуркић је указао и на опасности које по здравље људи представљају нездраве навике.
“Одрасле особе средњих година са три или више нездравих ризикофактора, укључујући благо већи обим струка, крвни притисак, холестерол и шећерну болест, имају срчани и мождани удар двије године раније од својих вршњака, према истраживању представљеном на Европском конгресу кардиолога 2023. године. Многи људи у 40-им и 50-им годинама имају мало сала и маргинално повишен крвни притисак, холестерол или глукозу, али се генерално осећају добро, нису свјесни ризика и не траже савјет љекара“, рекао је Нуркић.
Такав сценарио назван метаболички синдром, све је већи проблем у западној популацији гђе људи несвјесно „таложе“ проблеме за касније у животу, па Нуркић упозорава да се тако пропушта прилика да се интервенише прије него што се догоде срчани и мождани удари који су се могли избјећи.
“Мјерење висине, тежине, крвног притиска, укупног холестерола, глукозе у крви и обима струка представљају вид превенције. Процјењује се да до 31 посто свјетске популације има метаболички синдром. Претходне студије су показале да људи с метаболичким синдромом имају већи ризик од настанка шећерне болести, срчаних болести, можданог удара и преране смрти“, навео је др Мидхат.
Посљедња студија је истраживала везу између асимптоматског метаболичког синдрома у средњим годинама, кардиоваскуларне болести и смрт до три деценије касније.
“Пошто је метаболички синдром скуп фактора ризика, ниво сваке појединачне компоненте не мора бити озбиљно повећан. У ствари, већина људи живи са благо повишеним нивоима много година прије него што се појаве симптоми који их наведу да потраже здравствену помоћ. У истраживању, одрасле особе средњих година с метаболичким синдромом су имале срчани или мождани удар двије до три године раније од оних без нездравих ризикофактора. Крвни притисак је био најризичнија компонента, посебно за жене у 40-им годинама“, навео је Нуркић.
Резултати даље наглашавају важност раног откривања фактора ризика кроз програме здравственог скрининга како би се могле предузети превентивне мјере за спречавање срчаног удара, можданог удара и преране смрти.
“Као опште правило, чак и ако се осјећате добро, контролишите крвни притисак сваке године, избјегавајте пушење, пазите на обим струка и на крају, али не и најмање важно, будите физички активни сваки дан“, закључио је Нуркић.
