Након дуготрајне борбе са животом и једном од најтежих дијагноза, напустио нас је наш Синиша Дугарић – Сики.
Један од најпознатијих Илиџанаца, Сики је годинама био заштитно лице и миљеник свих становника некадашње Илиџе, а данас наше Источне Илиџе. “Глумац“ како смо га задиркивали, знао је сваког Илиџанца и за сваког од нас имао посебaн задатак. Знали смо и претјерати, али није се љутио. Само би стао, накривио главу и кроз осмијех опсовао. Носећи тешко бреме живота, борио се са опаком болешћу, али није се предавао. У Малој алеји на Илиџи, имао је свој киоск у коме је продавао оловке и друге ситнице, како би преживио и обезбједио себи потребне лијекове. Илиџа је била његова, а он само њен.
Његов познати лик и осмијех засметао је придошлицама, па је након рата и батине добио у грађанском мулти-култи Сарајеву. Сметало им ваљда што је био добар с Кустом!? С нама је био сигуран, знао је да га волимо, као што је и он волио нас. Увијек у покрету и неком послу, сјео би на клупу и дуго посматрао своје суграђане. А ево сада нам оде и Сики ! Или је можда застао горе на некој небеској клупи, да мало одмори, па ће наставити даље. Без њега Источно Сарајево данас, као ни наша Илиџа прије, више никада неће бити исти.
Одмори се Сики и сачекај нас, па се видимо “рего“ и не замјери ако смо били груби. Ти си наш Илиџанац.
П.С. Ово је први пут у животу да плачемо због тебе.
