Званични Брисел условио је давање 70 милиона евра БиХ, колико износи прва транша из Плана раста за Западни Балкан све док се у потпуности не усагласи Реформска агенда коју је пред домаће власти поставила Европска комисија – потврђено је за РТРС у Делегацији Европске уније у БиХ. БиХ је испунила 110 од 113 реформи, међутим то није довољно. Тражи се пристанак власти Републике Српске на укидање ентитетског вета у институцијама БиХ, увођење Кол центра на нивоу БиХ и попуњавање Уставног суда. Из Српске кажу да су захтјеви Брисела неприхватљиви, јер то предвиђа њено укидање.
Од обећаних десетина милиона евра бесповратне помоћи БиХ из Плана раста за Западни Балкан, за сада нема ништа. Европска комисија их условљава укидањем ентитетског вета у Савјету за државну помоћ и Конкуренцијском савјету БиХ, Република Српска односно њени представници у заједничким институцијама не пристају да пониште механизам који штити Српску. Брисел је 16 . јула обавијештен да није усаглашена Реформска агенда, као предуслов за добијење 70 милиона евра.
– Прва транша биће исплаћена тек када Европска комисија и БиХ усагласе Реформску агенду. За разлику од других партнера у региону БиХ неће добити прву, безусловну рату предфинансирања у вриједности од седам одсто предвиђену за исплату након љетњег периода, чиме се пропушта значајна могућност финансирања – стоји у одговору из Делегације ЕУ.
Усаглашавања Реформске агенде за добијање укупно милијарду евра из Плана раста за Западни Балкан није било лако, у почетку било је чак 40 проблематичних мјера, свело се на три. Кључна је захтјев за укидање ентитетског вета, у двије бх институције као најава много горег сценарија.
– Њихово тражење да се одустане од ентитетског гласања на неким тијелима на нивоу БиХ је неприхватљиво јер је то прејудицирање структуре која би отишла даље до одлучивања у парламенту БиХ. Они су вјероватно хтјели да виде да ли могу на мала врата да увуку такву врсту гласања, ми смо то одбили – истакао је Милорад Додик, предсједник Републике Српске.
Званични Брисел никада није задовољан, обећавали су почетак преговора чим БиХ усвоји потребне законе, када је то урађено добијен је само кандидатски статус без датума. „Мамили“ су нас парама из Плана раста за Западни Балкан само да усвојимо буџет, када је усвојен, условљавања су настављена.
– Када су многи европски званичници долазили овдје или слали поруке из Брисела и рекли су: „Ви усвојите бует и немојте да бринете, биће прослијеђена транша“. То говори о једном политичком притиску и потреби ЕК да одређена политичка питања дефинише овдје кроз условљавања – поручио је Сташа Кошарац, замјеник предсједавајућег Савјета министара.
Осим укидања ентитетског гласања у бх институцијама, Република Српска не пристаје на увођење Кол центар на нивоу БиХ и попуњавање Уставног суда уз останак страних судија. Из Српске подсјећају да је рјешавање статуса страних судија европска обавеза БиХ из 14 приоритета, стога је чудно што Брисел тражи да остану.
– Ми хоћемо да реализујемо 14 препорука ЕК, а у њима пише да се мора ријешити питање Уставног суда – додао је Додик.
Планом раста ЕУ земљама Западног Балкана намИјењено је укупно 6 милијарди, од чега је за БиХ 2 милијарде евра. Трећина су бесповратна средства, а двије трећине кредити.
