Србија и Русија започеће хитне консултације, да би на најбољи могући начин ријешили проблем настао увођењем санкција Нафтој индустрији Србије од одлазеће америчке администрације. Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров нагласио је да Америка и ЕУ на све могуће начине притишћу Србију како би поклекла и увела санкције Русији.
У Београду су о томе разговарали предсједник Александар Вучић и руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко. Док се Србија, али и Западна Европа суочавају са енергетском кризом, Република Српска за сада, нема потешкоћа у снабдијевању.
Руководство Србије наставља са трагањем за најбољим рјешењем за ситуацију изазвану санкцијама које је америчка администрација увела Нафтној индустрији Србије. Након разговора са америчким дипломатама у Београду, предсједник Вучић састао се и са руским амбасадором Александром Боцан-Харченком. Затражио је отпочињање консултација и одржавање бројних састанака о функционисању НИС-а. Исто то затражила је и руска страна, потврдио је шеф дипломатије Сергеј Лавров. Москва и Београд су у сталном контакту.
– Америка и ЕУ заврћу руке Србији тражећи од ње да изда Русију. Администрација одлазећег америчког предсједника жели да напакости и Србији и администрацији Доналда Трампа. Ситуација чак и са правног становишта захтијева храбре одлуке – каже Лавров.
Још нису познати услови Сједињених Америчких Држава, као ни то да ли ће и ко откупити удио Гаспрома и да ли ће Руси пристати на продају свог удјела у НИС-у. Србија има довољне количине резерви нафте и гаса, али ће се санкције и те како одразити на привреду.
– Можете доћи у ситуацију да не можете да пуните гориво на београдском аеродрому јер не смијете да купујете керозин. Можда онај сељак са картицом неће моћи да плати на пумпама НИС-а. 80 одсто велепродаје је НИС а 60 одсто малопродаје НИС-а, према томе ту се директно угрожава наш интерес – наводи Душан Бајатовић директор „Србијагаса“.
Министар рударства и енергетике Србије одржала је састанак са члановима Удружења нафтних компанија, а са радом је почела и Радна група за праћење ситуације са НИС-ом, коју је формирала Влада.
– Свакако је јако битно да НИС настави да послује неометано што смо и констатовали али и да са те стране имамо све информације, како са тржишта тако и од стране компаније да то буде и у прелазном периоду неометано – истиче Дубравка Ђедовић Хандановић министарка рударства и енергетике Србије.
Русија је у НИС ушла још 2008. године и од тада је већински власник компаније. Нико нема дилему да су санкције усмјерене директно на Русију и њено слабљење, али многи сматрају да ће ове санкције имати само контраефекат.
– Постоји једно једино чисто рјешење а то је да практично руског власништва нема у НИС-у, да Србија то преузме а то има и политичке и економске и сваке друге импликације везано за однос Србије и Русије. Тако да није то повољно рјешење – истиче Љубодраг економиста.
Проблема са енергентима за сада нема у Републици Српској. Снабдијевање течним енергентима и гасом потрошача је уредно и нема наговјештаја да би могло доћи до поремећаја на тржишту.
– Још увијек ни најављене санцкије према НИС-у у Србији нису дефинисани ни када ће и да ли ступити ни на који начин ће оне бити у методолошком смислу реализоване. Ми немамо сада најава да би то могло било како да погоди Републику Српску и мислим да ми то ничим ни не заслужујемо – каже Петар Ђокић министар енергетике и рударства Републике Српске.
Појашњава да Српска има веома малу потрошњу гаса, а Федерација БиХ знатно већу. Федерацији је каже годишње потребно око 350 милиона кубних метара гаса, а Српској 51 милион.
– Што се тиче самог гасног сектора, ми смо као компанија Гас-Рес потписали већ уговор са компанијом Гаспром Експорт за 2025. годину, утврдили и номиновали већ количине наших купаца и за сада снабдијевање природним гасом иде несметано – рекао је Никица Врањеш в. д. директора „Гас-Рес“.
Посљедње у низу санкције које су САД у петак увеле Русији и нафтној индустрији те земље, довеле су до тога да је свјетска цијена нафте достигла највиши ниво у посљедњих четири мјесеца. Према подацима са берзи, цијена нафте брент је у једном тренутку порасла на 81 долар по барелу.
