Вакцину против хуманог папилома вируса ХПВ/ у Републици Српској примило је око 2.000 лица млађих од 15, и око 800 лица старијих од 15 година, од како је препоручена њена примјена, подаци су Института за јавно здравство Републике Српске.
Љекар у Служби за епидемиологију у Институту за јавно здравство Републике Српске
Бранка Суботић Радивојац рекла је Срни да је у Републици Српској од априла 2023. године започела вакцинација против хуманог папилома вируса као препоручена за узраст од 11. година до пуних 14 година за оба пола.
– За ове узрасне категорије вакцина против ХПВ-а је бесплатна, а вакцинација се обавља у припадајућем дому здравља. Прије вакцинације неопходан је преглед породичног љекара који ће утврдити здравствено стање дјетета и да ли постоји препрека вакцинацији. 2024. године спушта се добна граница за препоручену вакцинацију са 11 година на 9 година – навела је Радивојац.
Она је истакла да се за лица старија од 14 година вакцинација против хуманог папилома вируса спроводи у Институту за јавно здравство Републике Српске и његовим регионалним центрима у Добоју, Источном Сарајеву, Зворнику, Фочи и Требињу сваким радним даном од 8.00 до 14.00 часова, без најављивања, о властитом трошку.
– За малољетна лица која се вакцинишу у Институту неопходан је преглед породичног љекара прије вакцинације, а родитељ потписује захтјев за вакцинацију. Ова вакцина се даје у двије дозе са препорученим размаком од годину дана, а минимални временски период између двије дозе је шест мјесеци – појаснила је Радивојац.
Она је додала да се вакцинација се проводи гардасил 9 вакцином, произвођача МСД, која штити од девет сојева хуманог папилома вируса, а пружа заштиту од два ХПВ типа /6 и 11/ који узрокују око 90 одсто случајева гениталних брадавица и од седам високоризичних ХПВ типова /16, 18, 31, 33, 45, 52 и 58/ који су одговорни за до 90 одсто случајева рака грлића материце.
Ова вакцина, како је навела Радивојац, је у употреби у ЕУ од 2015. године, а цијена једне дозе вакцине износи 210 КМ.
Радивојац је рекла и да је инфекција хуманим папилома вирусима /ХПВ/ најчешћа полно преносива инфекција која изазива низ стања код мушкараца и жена, укључујући преканцерозне лезије које могу напредовати у карцином.
– ХПВ се шири директиним контактом са инфицираним подручјем, коже на кожу, слузнице на кожу, слузнице на слузницу. Инфекција се може пренијети свим врстама сексуалног контакта. Рјеђе, вирус се може пренијети током порођаја са инфициране мајке на њено новорођенче – наводи Радивојац.
Она је навела да студије показују да се ХПВ инфекција обично јавља убрзо након прве сексуалне активности.
Према њеним ријечима, у проспективној студији на студентима, кумулативна инциденција инфекције била је 40 одсто до 24 мјесеца након првог сексуалног односа.
– Најбоља стратегија је вакцинација прије него лице постане сексуално активна јер је могуће заразити се ХПВ-ом већ приликом првог сексуалног контакта са другим лицем – додала је Радивојац.
Она је навела и да код жена, стална инфекција високоонкогеним сојевима ХПВ може узроковати промјене на слузници грлића материце /преканцрозне лезије/, које временом напредују у инвазивни карцином грлића материце.
– Код оба пола, ХПВ инфекција може узроковати развој и карцинома главе, врата, грла, карцинома гениталне регије, аногениталне брадавице и респираторне папиломатозе – наводи Радивојац.
Она је навела да перзистентна ХПВ инфекција грлића материце ако се не лечи, узрокује преко 95 одсто карцинома грлића материце.
Радивојац истиче да подаци показују да је БиХ на 11. мјесту по стопи инциденце, и на 12. мјесту по смртности од карцинома грлића материце међу земљама у Европи.
– У 2019. години у Републици Српској је регистровано 197 новообољелих жена од карцинома грлића материце док је 46 жена преминуло – каже Радивојац.
Она је нагласила да се вакцинацијом постиже најбоља могућа заштита од озбиљних болести, укључујући и рак грлића материце.
– Осим што штити себе, свако вакцинисано лице помаже у контроли ширења инфекције. Полно преносиви типови ХПВ-а посебно су заступљени међу младима до 25 година. Заштита особа које су већ сексуално активне је могућа, али у мањој мјери у односу на особе које нису дошле у контакт са ХПВ вирусом – навела је Радивојац.
Она је додала да рак грлића материце није насљедна болест.
– Ако нико у вашој породици није имао рак грлића материце, то не значи да ваше дијете не може развити болест. Уколико је вама или вашем дјетету понуђена ова вакцина, а ви је одбијете, бирате опцију да се непотребно излажете ризику од неколико врста рака и гениталних брадавица које, осим што нарушавају здравствено стање особе која болује од ових болести, утичу и на квалитет живота укључујући психо-социјално стање, друштвене интеракције, неизвјесности које носе ове болести, борбу за потомство, а искључујете безбрижност коју пружа здрав организам – закључила је Бранка Суботић Радивојац.
