Храм представља споменик рађања Републике Српске јер је на Палама рођена Српска, али и завјетну цркву за све оне људе који су дали животе, дијелове тијела и који су морали да напусте своја вјековна огњишта и дођу у овај град. Млади долазе у храм, траже духовну подршку, траже Бога и то је посебно важно. Завршетак радова очекује се крајем септембра, када ће бити освештан Храм, што ће бити историјски догађај, како је најавио митрополит Хризостом
У самом центру Пала налази се Храм Сабора Светога архангела Гаврила чија изградња је почела 2008. године и чини јединствену цјелину са Студентским тргом, а крајем септембра се очекује да ће бити освештан.
Овај прелијепи Храм данас прославља своју крсну славу.
Старјешина храма протојереј Немања Манџић рекао је Срни да Храм представља споменик рађања Републике Српске јер је на Палама рођена Српска, али и завјетну цркву за све оне људе који су дали животе, дијелове тијела и који су морали да напусте своја вјековна огњишта и дођу у овај град.
ПОТРЕБА ЗА ВЕЋИМ ХРАМОМ
Према његовим ријечима, идеја о изградњи храма покренута је ратних година на Палама, када је основан и први грађевински одбор за изградњу. Међутим, због ратних дејстава и ситуације у земљи, привремено се одустало. Идеја је поново актуелизована 2006. године и том приликом се кренуло у израду пројектне документације, уз благослов блаженопочившег митрополита дабробосанског Николаја Мрђе. Пројекат храма урадила је архитекта Љубица Бошњак.
“Храм је био потребан због великог прилива становништва, посебно послије Дејтонског мировог споразума, када велики број сарајевских Срба долази на Пале и у околину да живи. У Палама је до тада постојала мала црква Успења Пресвете Богородице или стара црква, како је сви зову”, наводи старјешина храма.
Изградња је почела 2008. године, а исте године на празник Светих Јоакима и Ане, 22. септембра блаженопочивши митрополит Николај освештао је темеља овога храма. Кум и човјек који је донирао темеље је Миломир Кусмук, који је скоро од самога почетка и предсједник грађевинског одбора.
Храм је дужине 44 метра и ширине 25 метара. Висина централне куполе је 23 метра, а висина звоника са крстом је 33 метра.
Сам храм има 1.500 метара квадратних корисне површине. Богослужбени дио храма износи 600 метара квадратних, а крипта храма је за око 100 метара квадратних већа од богослужбеног простора. Храм посједује галерију, као и пратеће садржаје.
ВЕЛИКА АКЦИЈА ЗА ИЗГРАДЊУ ХРАМА
Протојереј Манџић истиче да је протеклих година због финансијске кризе и епидемије вируса корона била успорена изградња Храма, али да је од прошле године кренула велика акција његовог завршетка које је највише подстакао и помогао Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом.
У Храму су тако завршени радови на поду и постављени прелијепи орнаменти од разнобојног камена који красе централни дио храма.
Он наводи да се очекује почетак уградње дијелова иконостаса, трона у храму, онда синтрона у самом олтару, као и часне трпезе.
“Велики полијелеј-лустер урађен је у ливници у Солуну, а излијевају се и четири мања која ће красити овај храм и биће доста уникатни. Раде се по узору на хиландарски полијелеј, са одређеним карактеристикама нашега храма”, објашњава прота Манџић.
Он истиче да се у храму од 2015. године служе свете литургије, а посљедњих година и свакодневна богослужења током великих постова.
Протојереј Манџић прича да се ради вањско уређење – поплочавање и украшавање порте. Осим камених дијелова који ће бити поплочани гранитом, раде се зелене површине, те слиједи украсно биље и појачавање освјетљења храма.
“Храм ће бити оно што заиста јесте, а то епицентар Пала и бисер нашега града”, наводи прота Манџић и додаје да се завршетак најављених радова очекује крајем септембра, када ће бити освештан Храм, што ће бити историјски догађај, како је најавио митрополит Хризостом.
СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ ОКРЕНУТО ЦРКВИ
Старјешина Саборног храма Манџић је рекао да су људи препознали овај храм као свој и да је, осим вањске изградње која јесте важна, једнако важна градња заједнице цркве и осјећаја вјерника за ово мјесто као једне светиње.
“Светиња постаје онда када је људи препознају као битно мјесто. Задовољан сам као свештеник у овоме светоме храму доласком људи, а свједоци смо свакодневних богослужења када је Храм испуњен, чему доприносе и близина факултета и студенти”, истакао је протојереј Манџић.
Њему је драго што велики број младих људи долази у Храм Сабора Светога архангела Гаврила у вријеме када у свијету нестају традиционалне вриједности.
“То је веома значајно за овај историјски моменат када у свијету падају одређене вриједности које су некада биле нормалне, а данас постају, нажалост, непожељне. У Палама млади долазе, траже духовну подршку, траже Бога и то је за нас посебно важно”, поручио је старјешина храма протојереј Немања Манџић.
