Шенгенски простор обухвата територије 26 европских земаља и функционише као подручје једне државе, са традиционалним контролама за оне који улазе и излазе из подручја, али без унутрашњих граничних контрола.
Хрватској су поноћ укинуте граничне контроле на копненим и поморским граничним прелазима, а од 26. марта биће и на аеродромима.
Осим тога, Хрватска је у поноћ постала 20. чланица еврозоне и увела евро умјесто куне која је више од 28 година била у употреби као службени новац.
Куна ће остати равноправно средство плаћања до 14. јануара.
Више од 500 милиона комада новчаница и око 5.200 тона кованица биће отпремљено у машине за резање и таљење, преносе хрватски медији.
Повлачење вишкова куне почело је у септембру. Тада се обично након сваке туристичке сезоне повлаче вишкови у трезоре. Повлачење је ове године повећано.
Куна ће се повлачити постепено и новчанице се могу мијењати неограничено дуго, а кованице три године.
Након прве године, замјена кованица ће се моћи обавити без накнаде искључиво у Хрватској народног банци.
Замијењене новчанице се више не спаљују него се уситњавају резањем на комадиће мање од милиметра, а та маса се користи као изолација у јавним грађевинским радовима.
Кад се замијени евро, у оптицају ће бити иста количина новца као док је циркулисала куна.
Број новчаница од 100 куна замијениће пропорционалан број новчаница од 10 и 20 евра.
Папирне новчанице евра имају јединствене мотиве, а кованице поред јединствене стране, на полеђини имају националне мотиве.
На хрватским апоенима од једног, два и пет центи налази се напис ХР на глагољици, на 10, 20 и 50 центи је лик Николе Тесле, а на два евра мапа Хрватске.
Лик Николе Тесле предложен је на јавном савјетовању и за њега је гласало 11.000 грађана.
Куна ипак неће потпуно отићи у историју, јер ће лик малог агресивног предатора остати отиснут на кованици од једног евра.
Куна као папини и метални новац и липе као кованице у апоенима мањим од једне куне уведени су у употребу 30. маја 1994. године.
Дио јавности показао је јавни отпор истичући да је новац с тим именом оптерећен негативним историјским насљеђем Независне Државе Хрватске. Историчари кажу да је одлуку наложио предсједник Фрањо Туђман.
