Јосип Броз Тито, доживотни предсједник СФРЈ и Савеза комуниста Југославије, преминуо је 4. маја 1980. године у Љубљани, у 15:05 часова.
У тренутку смрти имао је скоро 88 година, али је у задњих годину дана био у државничким посјетама Кувајту, Румуњској, Совјетском Савезу, Сирији, Јордану, Алжиру, Либији, Малти и Куби.
Према Евровизији, погребна церемонија Јосипа Броза други је најгледанији ТВ догађај у 20. вијеку након слијетања Мисије Аполо 11 на Мјесец.
Становништву СФРЈ није било познато како је Јосип Броз још од фебруара 1980. године био у коми, на Клиничком центру у Љубљани. Одмах на дан смрти одржали су Предсједништво СФРЈ и ЦК СКЈ у 18:00 часова ванредну сједницу у Београду и том приликом усвојили проглас поводом Титове смрти.
Објава Титове смрти почела је у 18:50 часова чиме је прекинут тв програм у којем је спикер тешком муком прочитао објаву, у којој није смјело бити грешке. Грађанство СФРЈ је то доживјело на изразито потресан начин. Дјецу се деценијама одгајало да у Титу, чије су слике биле на централном мјесту сваке учионице и сваке значајније јавне просторије, виде врхунску очинску фигуру и најузвишенији ауторитет.
Вјеровали или не, чак је Норвешка (између осталих) због Титове смрти прогласила петодневну националну жалост.
Дан након смрти, 5. маја, посебним возом из Љубљане, у Београд је, у послијеподневним часовима, стигао ковчег с посмртним остацима Јосипа Броза. Смјештен је у аулу Скупштине Југославије, гдје су државни званичници и грађани у мимоходу одавали почаст преминулом шефу државе. У реду за улазак у Скупштину чекало се и по 15 сати. Многима је од стајања позлило, али су добро организоване медицинске екипе брзо реаговале.
Дана 7. маја преко 200 страних делегација поклонило се Јосипу Брозу, изложеном у ковчегу у савезном парламенту.
Дана 8. маја у Кући цвијећа на Дедињу, у присуству 209 делегација из 127 земаља, 700 000 људи, четири краља, пет принчева, шест предсједника парламената, 31 предсједника држава, 22 премијера и 47 министара, међу којима су били Садам Хусеин, Јасер Арафат, Леонид Брежњев, Маргарет Тачер, Хелмут Шмит, Хуа Куофенг… покопан је Јосип Броз Тито. Телевизија која је цијело вријеме вршила пренос, није приказала тренутак спуштања ковчега у гробно мјесто, тако да се и данас спекулише да ли је Јосип Броз заиста ту покопан.
Сљедећа дилема која се убрзо појавила је зашто комуниста тог ранга, нема петокраку на свом гробу?
Сљедећих десетак година, до распада Југославије, приликом сваке годишњице, широм Југославије укључиване су сирене, па је свако, на мјесту гдје би се затекао, могао минутом ћутања одати почаст.
Култом личности Тито је претворен у “највећег сина свих наших народа и народности”. По њему је свака република и покрајина назвала неки град, а по школама су се о њему предавале легенде.
Култ личности Јосипа Броза Тита жив је и у 21. вијеку, у позитивном или негативном контексту, свеједно. Многе медијске куће и данас преносе изјаве познатих личности које су познавале Тита, а у којима се реферишу на његов лик и дјело.
Српска пјесникиња Десанка Максимовић, је приликом свог обраћања једној медијској кући, изјавила сљедеће: „Верујем да ће нас и само сећање на њега чувати, да не грешимо, да идемо путем који нам је указао и да ћемо се сваки пут упитати пред неком важном одлуком која се тиче среће и будућности народа, шта ли би нам он посаветовао како да поступимо?“
