Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да егзодус 120.000 сарајевских Срба почетком 1996. године симболизује велико страдање, али истовремено и уздизање српског народа.
„Срби Сарајева платили су високу цијену за стварање Републике Српске, изгубили су све оно што су вијековима стварали, и то се мора увијек понављати због будућих генерација које морају знати колику жртву су њихови преци поднијели током Одбрамбено-отаџбинског рата и у егзодусу који је након њега услиједио“, упозорио је Ћосић.
Он је истакао да та жртва показује колико је важно што данас постоји град Источно Сарајево, који је мјесто егзистенције и окупљања људи на овим просторима, али и веома значајан фактор опстанка Републике Српске, јер је велико питање како би она данас изгледала да је 120.000 Срба, који су у егзодусу напустили Сарајево, заувијек напустило ове просторе.
„Упркос том великом страдању, наши људи су се поново уздигли и то у свим локалним заједницама Републике Српске у које су се населили. А на гостопримство су узвратили на најбољи начин – улажући у те средине своје и материјалне и интелектуалне капацитете“, закључио је Ћосић.
Сарајевски Срби прије 27 година морали су да напусте своја огњишта у насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.
У марту 1996. године исписане су бројне појединачне трагедије локалног становништва, због чега је Дејтонски мировни споразум за сарајевске Србе асоцијација на највеће послијератно протјеривање народа са својих огњишта.
Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.
За одбрану ових простора живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу.
