Матуранти фочанске Богословије боравили су у седмодневној посјети Светој земљи, мјестима гдје се, како су истакли након повратка, “састало небо са земљом”, а ту велику духовну радост омогућили су им бивши ђаци ове школе који су сносили трошкове пута и боравка.
Ову необичну матурантску екскурзију, тачније поклоничко путовање за ученике петог разреда, Богословија Светог Петра Дабробосанског први пут је организовала.
Матуранти и професори нису ништа плаћали, а трошкове, који су износили 20.800 долара, највећим дијелом покрили су бивши ђаци, садашњи свештеници који службују широм планете, а који су уплатили личне и прилоге својих црквених општина.
Поред њих, помогли су и привредници из Српске и Црне Горе, између осталих и Рудник из Пљеваља, као и све четири епархије Српске православне цркве у БиХ и Богословски факултет из Фоче.
За џепарац ђацима побринуо се Његово високопреосвештенство митрополит дабробосанки Хризостом који им је на испраћају уручио по 100 долара.
Разредни старјешина ове генерације матураната Александар Љубинац, који је био вођа пута, каже да су родитељи ђака били спремни да учествују у финансирању, а размишљало се и да се потражи помоћ институција, а онда су дошли на необичну идеју.
– Сам Божији промисао и идеја је била да покушамо исконтактирати бивше ученике наше Богословије, што смо и учинили и негдје око 150 имена се ту налази, заједно са црквеним општинама – од Канаде и Европе до Републике Српске, Србије и Црне Горе. Дакле, заступљене су парохије у којима они службују и такву једну радост сам осјетио од тих људи зато што смо их контактирали – прича разредни старјешина.
Љубинац додаје да су сви помогли колико су могли, на износ се није гледало, а сваки тај износ је, истиче, “удовичина лепта” из Јеванђеља.
– Било је момената када свештеници кажу – радимо цркву, парохијски дом, али ће се наћи нешто да се оствари велика жеља богословима ове генерације. Ја у овој школи радим 20 година и могу рећи да сам осјетио двадесетогодишње духовно јединство свих људи који су прошли кроз ову школу – истиче Љубинац.
Он каже да је тих двадесетак дана припреме за одлазак изгледало као да су били ван времена и ван простора, а посебно сам боравак у Светој земљи.
– Ђаци су и постили, мада нису били посни дани, јер су на тај начин хтјели да се припреме. Долазак у Јерусалим и боравак седам дана доле било је нестварно, чудесно, једноставно нешто што мислим да би сваки човјек, био вјерник или не, требало да дође да види гдје су се састали небо и земља – прича професор Љубинац.
Младе богослове из Фоче пут је авионом водио из Београда, преко Истанбула до Тел Авива, а затим аутобусом до Јерусалима.
Првог дана обишли су Сион, Маслинску гору са Црквом Вазнесења, мјесто са којег се Христос вазнио у небо, затим мјесто сусрета Христа са мироносицама након његовог васкрсења.
Другог дана, на Митровдан, присуствовали су литургији у Цркви Успења Пресвете Богородице, одакле се Богородица вазнијела на небо, гдје су се поклонили чувеној икони Богородице Јерусалимске.
Затим су ходили путем страдања, улицом Виа долороса и обишли су свих 14 мјеста страдања, све до Цркве Христовог гроба и васкрсења.
Након дводневног обиласка Јерусалима, два дана су боравили и у Витлејему гдје су се поклонили знаменитим мјестима у вези са Христовим рођењем, са јаслама гдје је положен као беба, а затим и два дана у Назарету, обишавши гору Тавор, гдје се десило преображење Христово, те Јерихон и Гору кушања.
Обишли су и Капернаум, мјесто позивања првих апостола, затим цркву подигнуту изнад куће Светог Петра, а посљедњег дана су посјетили Лиду гдје почивају мошти Светог Ђорђа.
Ученик петог разреда Лука Цупара из Пљеваља каже да сам одлазак у Свету земљу представља велику част и привилегију, велики благослов и духовну радост јер су још као ђаци имали прилику да се поклоне светим мјестима, што се некима никада у животу не пружи.
За њега је највећи емотивни и духовни утисак оставила посјета Христовом гробу.
– Неописив осјећај који се не може исказати ријечима, нешто што у човјеку ствара посебна осјећања. Гроб Исуса Христа је централни догађај, али наравно не могу изоставити ни мјесто Богорођења Витлејем и гору Тавор, која је велелепна. Све што смо кроз пет година као ученици Богословије обрађивали са нашим професорима имали смо прилику да видимо и да будемо сапричесници те духовне славе – каже Лука.
Већини ученика ово је био први излазак у иностранство и сусрет са другачијом културом.
– Сам сусрет са тамошњим становништвом изазвао је такође посебно осјећање, упознали смо се са једном другачијом цивилизацијом, имали смо прилику да видимо ту разноликост људског свијета – рекао је Лука.
Он се захвалио бившим ђацима Богословије уз обећање да ће се и они у будућности водити њиховим примјером и остати у духовном јединству са својом школом.
Професор Светог писма Новог завјета, јереј Ранко Ковач, којем је ово такође био први боравак у Светој земљи, истиче да се читав живот бави теологијом, али да је теорија једно, а пракса сасвим друго.
– Тек тада су ми се отворили нови видици, стајао сам на мјесту гдје је стајао Господ Исус Христос, цјеливао мјесто одакле се вазнио, гдје се родио. Посебан утисак је Улица страдања- Виа долороса, као да сам у том тренутку био са Христом, као да сам гледао како га бичују, проживио његова страдања – описује утиске из Јерусалима професор Ковач.
Ректор фочанске Богословије Љубомир Пријовић, који је као ученик цетињске Богословије 2005. године боравио у Светој земљи, каже да је са радошћу подржао ову идеју.
Он истиче да ова школа постоји већ 26 година и да је одшколовала више од 800 богослова, који службују широм свијета.
Ректор се захвалио бившим ученицима што су омогућили да матуранти посјете Свету земљу.
– Ово је њихов велики прилог и заиста су показали да смо били на добром путу када смо их васпитавали, јер они нису заборавили мјесто гдје су провели пет година – рекао је Пријовић.
Пријовић је истакао да је посјета Светој земљи велика и неописива радост, јер се све што се чита у књигама доживи, након чега је много јаснија слика у даљем бављењу теологијом, што ће сигурно помоћи ученицима у даљем школовању.
Матуранти су посјетили и патријарха јерусалимског Теофила Трећег, који им је уручио грамате о посјети најсветијим хришћанским мјестима.
– Можемо слободно рећи да нисмо ишли туристички, већ поклонички и да су дјеца доживјела ту врсту преображаја. Христовим стопама којим смо ишли, човјек се не може вратити без духовног преображаја, све да неће да доживи тај преображај, он се враћа преображен – рекао је разредни старјешина Александар Љубинац.
Он је у шали додао да се након повратка из Свете земље, када се поздрављају традиционалним поздравом, кажу “Помаже Бог, хаџија”.
