– На тај начин ће се убрзати и коначно окончати процес тражења несталих лица српске националности у БиХ – рекла је Граорчева Срни.
Она је истакла да породице погинулих и несталих нису задовољне радом Института за нестала лица БиХ, као ни радом српских представника у овој институцији.
Граорчева је навела да у Колегијуму директора и у Управном одбору Института за нестала лица БиХ никога не питају за став, мишљење и одлуке на које стављају потписе.
Она је подсјетила да је од 2008. године, када је формиран Институт, до данас пронађено и индентификовано 58 несталих Срба, док су сви остали идентификовани пронађени захваљујући бившој Комисији за тражење несталих лица Српске.
– То је број од којег све почиње и којим завршава процес тражења и идентификовања несталих са списка из Републике Српске са данашњим даном – истакла је Граорчева.
Према њеним ријечима, оваквим начином рада Института за нестала лица БиХ, Република Српска никад неће пронаћи своје најмилије.
Коментаришући данашњу посјету америчког амбасадора у БиХ Мајкла Марфија Институту за нестала лица БиХ, она је рекла да тема састанка није била позната никоме, па ни онима који представљају породице несталих жртава и који нису били позвани на састанак.
Граорчева је упитала да ли се то нешто крије од српских породица и зашто амерички амбасадор долази у Институт и даје подршку раду „када та институција има за циљ само да проналази нестале Бошњаке, а Србе онако успут“ и како тумачи то да од 2009. године Институт нема формирану управљачку структуру како то прописује закон.
Она је подсјетила да Република Српска и даље тражи посмртне остатке више од 1.600 несталих војника и цивила, док се у три спомен-костурнице у Бањалуци, Источном Сарајеву и Невесињу налазе посмртни остаци укупно 578 неидентификованих лица.
Граорчева је напоменула да је централна евиденција несталих, по Закону о несталим лицима БиХ, требало да буде успостављена и верификована до краја 2009. године.
Према њеним ријечима, сви који су по закону до 2008. године идентификовани не улазе у централну евиденцију несталих.
– Они су уносили своје жртве, а Србима нису дозвољавали да уписују своје нестале – каже Граорчева.
Она је појаснила да се све што је унесено послије законског рока не може сматрати валидним, јер нема упориште у закону, додајући да у централној евиденцији несталих није дозвољено навођење националног предзнака, околности нестанка и статуса нестале особе.
– Тако данас у Сребреници немамо статус припадника 28. дивизије такозване Армије БиХ већ вјештом манипулацијом жртава кроз централну евиденцију несталих имамо нестале мушкарце и дјечаке. Нестали Срби који су унесени у централну евиденцију несталих претворени су у нестале грађане БиХ и на тај начин поништена је њихова уставна констутивност – закључила је Граорчева.
