Православни хришћани данас обиљежавају Митровске задушнице, које падају уочи празника Светог великомученика Димитрија.
На Задушнице се у црквама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе се обилазе гробља.
На гробовима се прислужују свијеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле. Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.
Према учењу Цркве, на Задушнице се вјерници моле у храмовима и на гробљима за покој душа умрлих, а чине и милостињу.
У црквеној години постоје четири општа задушна дана: Задушнице пред Васкршњи пост /уочи почетка Великог поста/, Духовске задушнице /уочи празника Свете Тројице/, Михољске задушнице /уочи Михољдана/ и Митровске задушнице /уочи Митровдана/.
Задушнице увијек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увијек слави у недјељу, провео у гробу.
У цркви се на Задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова четвртог вијека хришћанске проповиједи: „Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих“.
