Главни тужилац Тужилаштва БиХ Миланко Kајганић, рекао је да је тренутно у Тужилаштву 280 предмета ратних злочина, од чега су у 102 предмета лица недоступна, налазе се ван БиХ и није их могуће процесуирати, те је навео да је по том питању изузетно значајна регионална сарадња.
„У прошлој години смо ријешили 105 предмета ратних злочина и фактички за двије године овим темпом рада, могли бисмо највећи дио предмета по познатим извршиоцима завршити у Тужилаштву БиХ“, рекао је Kајганић на сједници ВСТС БиХ, током представљања извјештаја о раду Тужилаштва за прошлу годину на сједници ВСТС-а и додао да остају предмети по непознатим извршиоцима.
Он је изразио задовољство и чињеницом, да су у Одјељењу за организовани криминал и корупцију постигнути резултати, а поготово на предметима који се односе на криптоване апликације.
„У предмету `Скај` апликације ради тренутно десет тужилаца и у прошлој години смо лишили слободе више од 100 припадника разних организованих криминалних група, а слободе смо лишили 15 полицијских службеника, свих полицијских агенција у БиХ и на тај начин чистимо редове тих агенција“, напоменуо је Kајганић.
Он је истакао да та лица данас не раде у полицијским агенцијама и да више нису у могућности да дају подршку и дојављују информације организованим криминалним групама.
„Задовољни смо што смо подигли оптужницу против организоване криминалне групе у првом предмету који се односи и на доказе у `Скај` и `Аном“ апликације, између осталог, за убиство бившег начелника Управе полиције Приједор Раденка Башића, а данас је годишњица тог убиства“, навео је Kајганић.
Он је истакао да је то један од предмета у регији у коме су оптужени наручиоци, извршиоци и помагачи овог кривичног дјела.
Kајганић је напоменуо да постоји значајан број предмета који се односе на убиства и тешка убиства, али да се углавном у тим предметима не прикупе докази за наручиоце.
„Нико неће бити заштићен и рад тужилаца зависи од капацитета у полицијским агенцијама које врше анализе доказа, које смо добили путем Европола и за кога год добијемо извјештај биће процесуиран“, рекао је Kајганић.
Он је рекао да ће се све слабости Тужилаштва, свакако рјешавати у складу са правилником и законом о раду у овој институцији.
„Ја сам поједине тужиоце дисциплински пријавио, јер сам сматрао да нису довољно и савјесно радили на појединим предметима, јер у разумном року нису донијели тужилачке одлуке“, рекао је Kајганић.
Он сматра да би одређене активности требало подузети када је ријеч о казненој политици у предметима корупције и организованог криминала.
„То је кључна тачка слабости у БиХ и за званичнике БиХ за које се утврди да су починили кривична дјела, морале би се изрицати много строже казне него рецимо за полицијске службенике“, рекао је Kајганић, истичући да су предмети високе корупције приоритет.
Он је подсјетио да су у прошлој години подигли три оптужнице за високу корупцију, те да су спроведене и значајне акције у којима су лишили слободе једног министра у Савјету министара, као и припаднике Управе за индиректно опорезивање, чији је мандат био спречавање вршење кривичних дјела.
Kајганић је члановима ВСТС рекао да је задовољан радом Тужилаштва, због чињенице да су у прошлој години постигли напредак и да су у потпуности успоставили аутоматски ЦМС систем приликом додјеле предмета.
„Не може више ни главни тужилац, ни било ко други бирати тужиоца који ће да ради на поједином предмету и да то буде мимо компјутерске додјеле“, рекао је Kајганић.
Он је додао да су успоставили безбједносно подручје и да постоји простор у коме се чувају сви тајни подаци и сви предмети који дођу у Тужилаштво БиХ, како би се смањило цурење информација.
„Задовољни смо бројем предмета ратних злочина које смо завршили у Одјељењу за ратне злочине, гдје смо подигли 20 оптужница против 62 лица“, навео је Kајганић и додао да је смањен број ових предмета.
Предсједник Суда БиХ Ранко Дебевец је, презентујући извјештај о раду овог суда за 2022. годину, рекао је да је ситуација критична у Одјељењу за ратне злочине, јер немају довољан број оптужница, како би вијећа радила у пуном обиму.
Он је навео да је у овом одјељењу распуштено једно вијеће, али да је потребан додатни број судија у наредном периоду.
„Ми не знамо који ће нам број судија требати у наредном периоду, имамо ситуацију да је у припреми закон о судовима БиХ и чини ми се да смо сада најближи усвајању закона, гдје ће се основати апелациони суд који неће бити у Сарајеву и имаћемо ситуацију да одређен број судија неће хтјети да напусти суд“, рекао је Дебевец.
Он је појаснио да би у том случају могло бити и вишка судија, јер неки не би жељели прећи да раде у други град.
Потпредсједник ВСТС-а Санела Горушановић Бутиган, рекла је да има информацију да ће нови суд бити смјештен у Источном Сарајеву, на шта је Дебевац одговорио да он нема тај податак, те да је то само једна од препорука Венецијанске комисије која се не мора испоштовати.
Дебевец је додао да је остварена колективна норма суда од 160 одсто и да је већа у односу на претходну годину.
„Забиљежили смо напредак у плановима рјешавања предмета, тренутно је постотак од 94 из плана рјешавања старих предмета и на Апелационом одјељењу имамо само три предмета, што је 99 одсто успјешно“, тврди Дебевец.
