Декан Филозофског факултета Универзитета Источно Сарајево Драга Мастиловић изјавио је да су српски историчари заинтересовани да се удруже са руским колегама у борби против фалсификовања историје.
– Универзитет Источно Сарајево и Институт историјских наука спремни су да рашире свестрану сарадњу са Руским историјским друштвом и Институтом руске историје с циљем реализације заједничких пројеката на очувању сјећања и супротстављању фалсификовања историје – рекао је Мастиловић за Руску газету.
Он је навео да би један од првих заједничких пројеката могао бити антифашистичка међународна конференција у Источном Сарајеву у којој би учествовали експерти из Србије, Републике Српске, Русије и других земаља, који би истакли недопустивост фалсификовања историје, показали спремност за подржавање и заштиту истине свуда.
– Русија је још једном показала примјер како се треба супротставити различитим фалсификаторима, ревизионистима и њиховим саучесницима – рекао је Мастиловић након посјете музејском комплексу „Пут сјећања“ у Москви.
Према његовим ријечима, Русија је доказала да се сјећа својих хероја, не дозвољава прекрајање историјских догађаја, посебно периода Великог отаџбинског рата.
Мастиловић је рекао да је то сада крајње актуелно, када у Европи свуда без задршке васкрсавају нацизам и фашизам, те нагласио да је то недопустиво за Србе и Русе који су поднијели огромне жртве у борби против те пошасти.
Указујући на историјски парадокс, Мастиловић је подсјетио да су Срби за вријеме Другог свјетског рата имали два антифашистичка покрета, а данас народи који су подржавали Хитлера и имали своје нацистичке дивизије покушавају да оспоре допринос Срба у борби против фашизма и означе их геноцидним.
Због тога ће, како је навео, Срби заувијек памтити Виталија Чуркина који је у Савјету безбједности УН у јулу 2015. године „подигао руку“, што је значило да Русија улаже вето на пројекат резолуције о догађајима у Сребреници 1995. године.
– То је био корак у заштиту истине, супротстављање британским покушајима да прогласе српски народ геноцидним – додао је он.
Ректор Универзитета Источно Сарајево Милан Кулић истакао је да се српски народ поноси својим доприносом у борби против највећег зла у историји човјечанства – фашизмом.
Он сматра да је у условима непрекидних покушаја ревизије Другог свјетског рата важно усредсредити силе на образовање нових генерација, њиховог разумијевања протеклих догађаја, важности побједе нацизма, тежину принесених жртава и борбе за слободу, те стварати штит за одбрану од буђења идеологије зла.
Кулић је скренуо пажњу да данас многи заборављају, смишљено или не, да су Срби једни од првих у поробљеној Европи почели да устају против окупатора и њихових присталица.
– Данас се намјерно занемарује чињеница да су први оружани отпор њемачким окупаторима на простору бивше Југославије дали Срби из БиХ, који су 3. маја 1941. године отворили ватру по њемачкој патроли у селу Доња Трамошња у околини Санског Моста након чега је 20 њих било повјешано – подсјетио је Кулић.
Према његовим ријечима, у низу историјског ревизионизма намјерно се потискује чињеница да је баш у Херцеговини почетком јуна 1941. године избила прва буна у поробљеној Европи и то је узело масовни карактер крајем јуна, када су Срби сазнали да је Хитлер напао Совјетски савез.
– Традиционална приврженост и љубав према мајци Русији довела је до таквог одушевљења, еуфорије и чврсте убијеђености у скори крај нацизма. Побуњени Срби у Херцеговини били су увјерени да ће руски козаци за два мјесеца бити са њима у прогону нациста, па су негдје и почели припрему за сусрет са Русима – навео је Кулић.
