Насловна Најновије Навршиле се 32 године од убиства српских полицајаца

Навршиле се 32 године од убиства српских полицајаца

188
0

Муслиманске паравојне формације „Зелене беретке“ су у Полицијској станици Ново Сарајево, прије 32 године, мучки убиле српског полицајца Перу Петровића, а у полицијској школи на Врацама Милета Лиздека из Мокрог /32/ и Милорада Пупића /29/ из Зенице.

У нападу на тадашњу Школу МУП-а на Врацама 4. априла 1992. године рањени су Душко Јевић, Миодраг Репија и Ристо Лубура. Претходно је 3. априла 1992. године погинуо српски полицајац Драго Нинковић у Дервенти.

Пети април је датум када су Срби схватили да је рат у БиХ неизбјежан – тог дана, у складу са договором политичког и полицијског руководства такозване републике БиХ, Школу МУП-а на Врацама требало је да преузме српска специјална јединица, већ подијељеног МУП-а.

Међутим, договор је изигран, а српске припаднике је дочекала паљба наоружаних курсиста, већином муслимана и Хрвата.

Тадашњи начелник Школе МУП-а Млађен Мандић рекао је да се за политички договор о подјели МУП-а и да школа на Врацама припада српској полицији знало и мјесец раније што је било довољно да се муслимански и хрватски кадар припреми да га изигра.

Мандић је подсјетио да га је у ноћи уочи напада директор Школе Хусеин Балић обавијестио о наводном кретању наоружаних лица око објеката и да је тада схватио да је спремна замка.

Godišnjica napada na srpske specijalce na "Vracama" (VIDEO)

„Када сам обилазио круг Школе, видио сам неке ровове. Питао сам тадашњег директора Балића и Џевада Термића одакле ровови овде, на шта су одговрили да су добили податак да ће бити напад“, присјећа се Мандић.

Жртве напада, Срби, припадници специјалне јединице Милорад Пупић и Миле Лиздек, убијени су снајперским хицима са оближњег Шанца.

Инспектор у МУП-у Републике Српске Симо Тушевљак, стручњак за област истраживања ратних злочина, подсјетио је да је 4. априла у полицијској станици у Сарајеву мучки убијен полицајац Перо Петровић.

Њега су ухапсиле муслиманске паравојне полицијске снаге у тадашњем МУП-у Сарајево и одвеле га у станицу Ново Сарајево, гдје је убијен.

Перо Петровић постхумно је одликован Медаљом заслуга за народ.

Истог дана у нападу муслиманских паравојних формација на Полицијску школу на Врацама убијени су Лиздек и Пупић, рањени Јевић, Репија и Лубура, а повријеђен Милорад Марић.

Лиздек и Пупић постхумно су одликовани Орденом Милоша Обилића.

Предсједник Подружнице Ветерана служби безбједности Републике Српске у Источном Сарајеву Радован Пејић, рекао је да се уочи 4. априла – Дана полиције Републике Српске, треба присјетити да је Скупштина Српске Републике БиХ донијела и прогласила Устав и Закон о унутрашњим пословима, чиме су створене формалноправне претпоставке за рад и дјеловање Министарства унутрашњих послова /МУП/ Српске Републике БиХ, данас МУП-а Републике Српске.

Пејић је појаснио да је, према постигнутим договорима са политичким структурама у федералном Сарајеву, требало да се МУП такозване републике БиХ мирно подијели, и то тако да дио муслиманског МУП-а остане у згради Федералног МУП-а, хрватски да се измјести у просторије Центра служби безбједности Сарајево, а за сједиште српског дијела одређене су просторије Школе МУП-а на Врацама.

„Према том договору, дио српског кадра ангажованог у Специјалној полицији са Миленком Каришиком на челу из Кртеља, гдје им је било сједиште, упутили су се на Враца. Међутим, на њихово опште изненађење наишли су на оружани отпор запослених који су и кадете ангажовали да, рекли су тада, бране Школу. Јасно нам је било да је поменути договор изигран и да смо подмукло преварени“, наводи Пејић.

Пејић је навео да је, према инструкцији, отишао на Враца, гдје је одмах био ангажован у Центру везе српског МУП-а.

„Био сам очевидац сталних дејстава према Школи. Често је било рањених јер, када смо ставили и застор да нас не виде, стражари су насумице пуцали по нама. Било је тих грозних дана и рањених и погинулих, али се радило. Морам нагласити да су двојица колега рањена приликом доласка на Враца, али ми није познато како су успјели изаћи из болнице Кошево`, рекао је Пејић.

Командант тадашње српске специјалне полиције Миленко Каришик, рекао је раније да су његови специјалци „пола круга Школе тада прешли без икаквих инцидената и отпора, а онда је из два правца – Шанац и Грбавица, из околних кућа и из самог школског центра, одакле су отворени први пуцњи, почела пуцњава“.

Укупно 36 припадника специјалне јединице српског МУП-а предвођених Каришиком, 5. априла, кренули су из базе у Кртељима да преузму Школу на Врацама и том приликом их је напало око 180 припадника „Зелених беретки“.

Након што су српски специјалци заузели објекте унутар Школе МУП-а на Врацама, предало се око 180 несрпских специјалаца, који су иза себе оставили тачно 180 пушака са дуплим, селотејпом залијепљеним оквирима на свом оружју, што је јасно показало њихове злочиначке намјере.

У Сарајеву овај догађај обиљежавају као „дан одбране полицијске академије“, док се у Републици Српској 4. април слави као Дан полиције. За одбрану Републике Српске живот су дала 782 припадника МУП-а.

У Извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године наводи се да оружани сукоб није почео војним операцијама, већ низом атентата које су починили обични криминалци које је СДА ангажовала и наоружала.

ИЗВОРсрна, фото илустрација
Претходни текстУ Сплиту ухапшен 51 навијач, три полицајца у болници (ВИДЕО)
Сљедећи текстПолиција води убице мале Данке на мјесто злочина