Пензионисани њемачки политичар Кристијан Шмит, од доласка у БиХ, више пута је незаконитим и деспотским овлашћењима опустошио владавину права и угрозио политичку стабилност БиХ, наводи се у 30. извјештају Републике Српске Савјету безбједности УН.
„Године 2021, пензионисани њемачки политичар по имену Кристијан Шмит, стигао је у БиХ, лажно тврдећи да носи титулу високог представника и бесмислено тврдећи да има право да декретима влада БиХ, иако је јасно да је таква диктаторска власт забрањена демократским уставним уређењем БиХ, Дејтонским споразумом и фундаменталним принципима међународног права“, напомиње се у Извјештају.
У Извјештају се истиче да ниједан неутралан, обавијештен посматрач не би могао закључити да је БиХ постала стабилнија за вријеме Шмитовог мандата и да је, можда, једино мишљење око којег су Бошњаци, Срби и Хрвати у БиХ сагласни то да је Шмит нанио штету и довео до дестабилизације БиХ.
„Бошњаци су одржали велике уличне демонстрације против Шмитове владавине, а члан Предсједништва БиХ Жељко Комшић у септембру га је назвао `дезоријентисаним кловном`“, подсјећа се у Извјештају који је, у име Републике Српске као потписнице свих анекса Дејтонског споразума, генералном секретару УН Антонију Гутересу и земљама чланицама Савјета безбједности упутио премијер Радован Вишковић.
У трећем дијелу Извјештаја се додаје да је Шмит у кратком року у свој досије успио да упише једну деструктивну грешку за другом и да, умјесто да помогне да се кризе ријеше, више пута их је сам изазивао, а затим распиривао.
„Шмит није рјешење политичке нестабилности у БиХ, већ њен примарни узрок. Нема никакве квалификације, искуство нити вјештине потребне за задатак аутора будућности БиХ који је преузео на себе. Као што често подсјећа новинаре, Шмит није дипломата, а његов недостатак дипломатских вјештина је, несрећом, жалосно очигледан. Он је темпераментно, културно и професионално неквалификован за улогу коју му је додијелила шачица земаља које су га незаконито одабрале“, пише у Извјештају.
У овом документу се наводи да су Шмитова политичка каријера и његово дружење са групама и појединцима који славе војне хероје њемачке прошлости обиљежени оним што се најблаже може описати као екстремна неосјетљивост према ратним жртвама нацистичке Њемачке.
„Бројни коментатори који су Шмита назвали нацистом или нацистичким симпатизером можда су неправедни; међутим, из Шмитових веза јасно је да њега не вријеђају нацисти као што би био увријеђен свако ко исправно размишља, а камоли онај који је узурпирао моћ да влада земљом која је разорена у Другом свјетском рату. Неприхватљиво је да било ко буде диктатор у БиХ. Диктаторско понашање особе Шмитовог поријекла и склоности мучно је“, истиче се у Извјештају.
У тексту се наводи да су посматрачи из реда Шмитових сународника изузетно критични према његовом мандату и улози, попут колумнисте Максимилијана Попа који је у највећем европском недјељнику „Шпигл“ написао да „многи грађани БиХ доживљавају /Шмита/ као опасно уплитање у унутрашња питања“ или Михаела Мартенса из водећег њемачког дневника „Франкфуртер алгемајне цајтунг“, који је дао сажет опис: „Кристијан Шмит је погрешан човјек на погрешном мјесту у погрешно вријеме“, додајући да „колонијалистичка структура као што је Канцеларија високог представника нема мјеста у модерној Европи“.
„Лидери у региону препознали су Шмитову погубну улогу. На примјер, хрватски предсједник Зоран Милановић назвао је БиХ под Шмитом `трапавом, траљавом, неспособно вођеном колонијом`. Милановић је рекао: `Да би заштитио своју стражњицу и своју репутацију, промијенио је кривични закон према којем је оно што је Додик направио – кривично дјело. То се зове колонијална управа и то уништава земљу`. Упитао је: `Је ли то начин смиривања ситуације у БиХ, деескалације?`“, наводи се у Извјештају.
У овом документу се додаје да је Шмит у јулу, сматрајући да је његова ријеч закон, наметнуо БиХ кривични закон којим се утврђују петогодишње затворске казне за „неспровођење одлука високог представника“, те да Шмитов покушај да криминализује неспровођење његових незаконитих декрета означава опасну и гнусну ескалацију стране репресије над БиХ којом би се ова земља, у ствари, претворила у полицијску државу.
У тексту се додаје да је Тужилаштво БиХ, игноришући чињеницу да Шмитове нове кривичне забране нису прописно донесене у складу са Уставом, недавно подигло оптужнице против двојице званичника Републике Српске због непоступања према Шмитовом налогу.
У Извјештају се наглашава да су оптужнице шокантан напад на демократију и владавину права, гдје се једна незаконитост слаже преко друге, у тиранском настојању да се онеспособе демократски изабрани и легално постављени носиоци функција у Републици Српској.
У документу Републике Српске Савјету безбједности УН се наводи да „закон“ за чије кршење су званичници Републике Српске оптужени уопште није закон, пошто га Парламентарна скупштина БиХ никада није усвојила како то изричито налаже Устав БиХ, већ га је у форми одлуке донио Шмит, те да је овај атак на владавину права утолико еклатантнији што Шмит чак није ни легално именован на позицију на којој тврди да се налази.
„Недавно подигнуте оптужнице против званичника Републике Српске засноване су на формалним поступцима које су по Уставу и закону дужни да обаве. Сваки од њих је оптужен да је прекршио Шмитов `закон` тако што су омогућили ступање на снагу два закона која је усвојила Народна скупштина Републике Српске, а која је Шмит касније – незаконито – прогласио ништавним. Међутим, оптужени функционери нису имали избора осим да спроведу акте демократски изабране Народне скупштине Републике Српске“, истиче се у Извјештају.
Напомиње се и да су тужилаштво који је подигло оптужницу и суд који ју је потврдио незаконито формирани одлукама бивших високих представника у флагрантном кршењу Устава БиХ – и законских процедура и јасне подјеле надлежности између ниво управе БиХ и два ентитета.
Осим тога, додаје се у Извјештају, предсједавајући судија у претходном поступку налази се у очигледном сукобу интереса, јер је бивши правник ОХР-а који сада суди оптуженима за непоштовање налога ОХР-а, а уз то, поступајући судија је бивши официр ратне бошњачке армије.
„Укратко: функционере Републике Српске гони по фиктивном закону неуставно тужилаштво, у неуставном суду, ком предсједава судија у сукобу интереса, са циљем да се изврши тиранска, антидемократска, незаконита одлука странца против легално изабраних и именовани званичника који су једноставно извршили формалне процедуре које су по закону били дужни да изврше. Оптужнице су неприхватљив напад на суверенитет и демократски уставни поредак БиХ и одбацивање владавине права у корист владавине једног човјека ког подржава страна сила“, пише у Извјештају.
У Извјештају се наглашава да Шмит себе у потпуности ставља изнад правног и уставног оквира БиХ и исмијава владавину права, као и да његово лицемјерје није безазлено.
„За човјека који не престаје да бунца о владавини права, нико није нанио више штете владавини права у БиХ од њега и шачице његових присталица у међународној заједници“, пише у Извјештају.
У документу се подсјећа да је у јуну Народна скупштина Републике Српске дјеловала у циљу заштите демократије и владавине права усвајањем закона о престанку објављивања одлука ОХР-а у Службеном гласнику Републике Српске, као и да је Народна скупштина с правом одбила да буде парламент колаборациониста који продају демократију и владавину права за интерес стране диктаторске власти.
„Република Српска се нада да ће све земље које цијене слободу, демократију и суверенитет осудити Шмитове незаконите и тиранске одлуке и јасно ставити до знања да БиХ морају да управљају њени грађани у складу са њеним демократским уставним поретком, а не безобзирни њемачки аутократа. Ништа мање не захтијева ни пут европских интеграција на који је БиХ кренула. Република Српска је увјерена да БиХ, без обзира на тренутне политичке тензије, може успјети и постићи чланство у ЕУ ако се Дејтонски споразум, укључујући Устав БиХ, буде вјерно спроводио, укључујући поштовање уставне структуре БиХ и враћање демократске самоуправе“, наводи се у Извјештају.
