У мјесту Јањила на Петровачкој цести, служен је парастос и положени вијенци код спомен-крста, гдје је хрватска авијација прије 28 година током војно-полицијске акције „Олуја“, бомбардовала српску избјегличку колону.
Парастос српски страдалницима је поред спомен-обиљежја и будућег комплекса са капелом у Јањили код магистралног пута Босански Петровац-Кључ, служио архимандрит Варнава Дамјановић, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије бихаћко-петровачке.
Одавање почасти убијеним у Погрому „Олуја“, организовао је Документационо-информационог центра „Веритас“, чији је директор Саво Штрбац, био међу онима који су присуствовали парастосу.
Невино страдалим на Петровачкој цести, почаст су одале бројне делегације међу којима су општине Дринић и Босански Петровац, Борачке организације Републике Српске и многих општина, делегација Документационо-информационог центра „Веритас“, ратни ветерани из Рибника, али и многи Личани.
Штрбац је раније рекао за Срну, да су на Петровачкој цести убијени невини цивили у избјегличкој колони, која је ишла из Лике и сјеверне Далмације.
Преам подацима „Веритаса“, приликом бомбародвања хрватска авијација је на лицу мјеста убила десеторо људи, међу којима је четворо дјеце и дјевојка од 20 година, а неколико десетина Срба је тешко рањено, након чега је двоје је подлегло.
Штрбац је навео да је најтрагичнија судбина Ведране Стијеље, која је на Петровачкој цести изгубила мужа и свекра, те била рањена и она и њена кћерка од три године.
Према његовим ријечима, Ведрана се породила у новосадској болници и умрла на порођају, а љекари су рекли да је једини разлог смрти, шок који је доживјела.
Тридесетједногодишња Александра Стијеља, родом из Заграда код Бенковца, каже да је „Олуја“ злочиначка акција у којој су убијени њен отац и дјед, док је мајка након порођаја умрла од посљедица рањавања.
„Након испаљених ракета на Петровачкој цести 7. августа 1995. године, које су усмртиле 10 људи на лицу мјеста, међу њима и мог оца Мирка и дједа Бранка, испалили су и рафалну паљбу по цивилима. Тад смо мама, брат и ја били рањени, али и још доста народа“, присјетила се она.
Стијеља је навела да је њена мајка преминула, од посљедица рањавања на Петровачкој цести.
„Мама је умрла након порођаја од посљедица рањавања и огромног стреса који је преживјела тих дана. Родила је моју Тању живу и здраву. Нас троје смо данас одрасли људи који потврђују да је `Олуја` злочиначка акција, разлог за упалити свијећу и помолити се за настрадали и прогнани народ изнова“, истакла је Стијеља.
Она је подсјетила да нико није одговарао за страдање српског народа на Петровачкој цести.
„Нико никад није одговарао за смрт тих људи. Истина је болна и некима ће засметати, али је истина и ја ћу је понављати док сам жива“, навела је Стијеља.
Погром Срба у „Олуји“ почео је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.
Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.
Према подацима „Веритаса“, током „Олује“ протјерано је више од 220.000 крајишких Срба, а на евиденцији се налазе имена 1.869 погинулих и несталих Срба, од којих 1.220 цивила.
Међународни суд правде је у пресуди из Фебруара 2015. године „Олују“ оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала сва обиљежја геноцид.
