Насловна Најновије Произведено више од 90 мегават-часова електричне енергије из соларне електране

Произведено више од 90 мегават-часова електричне енергије из соларне електране

144
0

Фотонапонска електрана Електротехничког факултета Универзитета у Источном Сарајеву, произвела је у протеклих пет година више од 90 мегават-часова електричне енергије за своје потребе, чиме је на годишњем нивоу остварена значајна уштеда струје, изјавио је Срни виши асистент на овој високошколској установи Марко Икић.

„Ако узмемо у обзир да је данашња цијена мегават-часа електричне енергије, између 200 и 250 евра, онда се јасно види која је добит саме производње, односно енергије које смо добили из наше фотонапонске електране за наш комлекс“, рекао је Икић и додао да је годишња производња њихове соларне електране између 18 и 19 мегават-часова, зависно од временских прилика.

Он је навео да је ријеч о фотонапонској електрани инсталисаног капацитета 15,9 вата у пику /мјера соларне енергије у фотонапонској индустрији за описивање називне снаге јединице/ која се састоји од 60 полукристалних модула и која је пуштена у рад у октобру 2017. године.

Икић је истакао да Факултет годишње има значајну уштеду електричне енергије, што се види из рачуна, поготово у љетном периоду, када је дио зграде климатизован и када је велика потрошња за хлађење просторија, па се самим тим и удио потрошене електричне енергије смањује са произведеном електричном енергијом у соларној електрани.

Према његовим ријечима, електрична енергија произведена из соларне електране Електротехничког факултета, покрива пет до 10 одсто годишње потрошње, а тај проценат би био и много већи, да је реализован пројекат УНДП-а који је одобрен прије пандемије вируса корона.

Икић је појаснио да је ријеч о пројекту утопљавања зграда, према којем је требало да се енергетски побољша зграда Факултета, односно измијени спољна столарија и фасада, те изразио наду да ће то бити и имплементирано у наредном периоду.

„Тиме би потрошња електричне енергије била много мања, па би и удио електричне производње био знатно већи него поменути. Тиме би се прије достигла жељена реализација у погледу производње и потрошње електричне енергије наше зграде“, истакао је он.

Икић је нагласио да Електротехнички факултет има у плану да у будућем периоду прошири своју фотонапонску електрану, односно да она већег капацитета, чиме би ишли на концепту да сва њихова потрошња може да се обезбиједи из производње своје соларне електране која је смјештена на крову зграде факултета.

Говорећи о распрострањености изградње фотонапонских електрана у Републици Српској и БиХ, он је рекао да је забиљежен велики раст, због енергетске кризе у посљедњих годину дана која је захватила читав свијет па и западни Балкан, тако да се праве шеме и подстицаји, како би се што више омасовила уградња инсталација ових фотонапонских система и у региону.

Према његовим ријечима, пуно приватног сектора улаже у такав вид обновљивих извора енергије, јер су увидјели бенефите у штедњи електричне енергије и мањим цијенама електричне енергије коју купују за своје производне капацитете.

„Много је предности, прва је што се користи обновљиви ресурс електричне енергије, нема штетних емисија гасова као код електрана на фосилна горива, не захтијева ни пуно одржавања, а и животни вијек ове електране је између 20 и 25 година, па су трошкови једног таквог система сведени скоро на минимум“, појаснио је Икић.

Он је рекао да је улагање у фотонапонску електрану исплативо, ако се инвестиција отплати у року од осам до 10 година, те додао да то може бити и брже, ако електрична енергија буде скупља на тржишту.

„Инвестиција је добродошла, а како је дошло до повећање потребе за електричном енергијом у свијету, мора се радити на томе да се она што више произведе, јер је више и трошимо, тако да ће се се свака инвестиција у један такав систем исплатити кад-тад“, рекао је Икић.

Професор на Електротехничком факултету Слободан Лубура, рекао је да је група истраживача са овог факултета међу првима у региону почела да се бави фотонапонским системима, те додао да је ова високошколска установа и прије ове соларне електране инсталирала малу огледну, која служи и данас за лабораторијске вјежбе студентима и била је за интерну употребу, као и сада.

„Поред ове фотонапонске електране, ми на факултету, уз опрему која је добијена са неколико међународних пројеката на којима активно учествује Електротехнички факултет, настављамо даље активности у правцу складиштења енергије добијене из Сунца, преко фотонапонских панела“, истакао је Лубура.

Према његовим ријечима, у току је план за проширење истраживања по питању напајања изолованих или аутономних система као што су викендице, системи у пољопривреди, гдје нама електичне мреже, а гдје могу добро доћи соларни системи напајања који су независни и који раде мало другачије него што се то данас ради.

„Предузете су одговарајуће радње да се крене у истраживање таквих могућности напајања. То су мали системи, од 500 до 1.000 вати, али који могу да задовоље потребе корисника за напајањем електричне енергије пумпи, фрижидера и расвјете у викендицама“, појаснио је Лубура.

Он је навео да ће таква електрана са осталим компонентама бити ускоро тестирана на Електротехничком факултету, како би та установа могла онима који им се обрате, да понуди идејно рјешење за пројекат према захтјеву заинтересованог лица.

Према његовим ријечима, Електротехнички факултет има способан кадар да одговори на било који упит везан за идејно рјешење за фотонапонске системе, а данашњи тренд инсталације фотонапонских електрана је само један сегмент, а има их још.

„Електротехнички факултет у сарадњи са општинама активно се укључио у израду идејних пројеката који би били основа локалним заједницама, тако да се надам да ће убрзо на једној основној школи у Источној Илиџи, бити постављена фотонапонска електрана“, рекао је Лубура и додао да је ова високошколска установа спремана да помогне свим институцијама у реализацији пројеката везаних за фотонапонске електране, али и по другим питањима.

Он је нагласио да је складиштење енергије из фотонапонских електрана сљедеће на чему ће се морати радити.

„Истраживачи са овог факултета већ раде одређене кораке, да предвиде шта нас чека након свих ових инсталација. Мислим да ћемо са свим релевантним институцијама које се баве енергијом – електропривреда, регулаторна агенција, независни оператер система и други, да направимо пројекат, гдје бисмо могли да видимо шта нас чека након свих инсталација“, истакао је Лубура.

Лубура и Икић су закључили да се енергетски сектор мијења, да ће масовна употреба соларних електрана дати неке нове изазове дистрибутивним предузећима електричне енергије, како да модернизују оператерско подручје са таквим децентрализованим изворима енергије.

ИЗВОРсрна, фото илустрација
Претходни текстВише од стотину свјетских лидера у Шарм ел Шеику
Сљедећи текстФиниш изградње ски-лифта у Сокоцу: Пуховац постаје рај за скијаше