Руководилац Подручне јединице у Источном Сарајеву Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди Јелена Мићић рекла је Срни да су сајмови, као што је Новосадски, прилика за афирмацију домаћих аутохтоних производа попут романијског скоруп-кајмака.
Мићићева је истакла да квалитет овог кајмака никада није био упитан, али да је сада много урађено на паковању, које је прилагођено тржишту и купцима.
Она је подсјетила да је на Међунароном пољопривредном сајму у Новом Саду, највећој и најзначајнијој смотри аграра у централној и југоисточној Европи, Удружење произвођача „Романијски скоруп-кајмак“ добило три златне медаље, велику златну медаљу за свјежи полутврди сир, док су двије златне медаље освојене за млади димљени кајмак и димљени суви сир „Зарица“.
„За развој домаће пољопривредне и прехрамбене индустрије потребни су пословни контакти и излагање властитих производа и могућности, те су стога данас пољопривредни сајмови и изложбе постали један од најважнијих облика промоције и продаје пољопривредних производа“, изјавила је Мићићева.
Она је истакла да пољопривредни сајмови имају за циљ да побољшају регионалну конкурентност и одрживи развој.
Као облик излагања производа, како је навела, сајмови су постали све утицајнији у маркетингу, посебно на стручним изложбама на којима се окупљају различити произвођачи и упоређују своје производе.
Мићићева је нагласила да је од 2014. године Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди, Подручна јединица Источно Сарајево, при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде преузео сву одговорност да својим капацитетима /људским, техничким, искуством и знањем/, помогне Удуржењу у остварењу циља заштите.
Према њеним ријечима, поступак заштите географске ознаке „романијског-скоруп кајмака“, односно имена поријекла, завршен је у фебруару 2017. године.
Она је рекла да су заштитом географског поријекла овог производа створени предуслови за развој препознатљивог бренда романијског скоруп-кајмака, што ће узроковати трајну конкурентску предност за произвођаче, омогућити им лакши пласман и препознатљивост на страним тржиштима, јер се заштитом географског поријекла спречава неовлаштена производња и стављање у промет скоруп-кајмака у свим земљама чланицама Свјетске организације за интелектуалну својину /WИПО/.
„Све ове активности које смо до сада спровели ће омогућити економско оснаживање жена у руралним подручјима којима је продаја романијског скорупа-кајмака једини извор прихода што има позитиван утицај и на ширу друштвену заједницу“, изјавила је руководилац Ресора.
Ресор за пружање стручних услуга у пољопривреди, Подручна јединица Источно сарајево, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, дјелује на 12 општина Сарајевско-романијске и гоњодирнске регије.
