Број Срба у Вуковару је, према посљедњем попису, пао испод 30 одсто, због чега према хрватском закону, губе право на употребу српског језика и ћирилице.
Према попису из 2011. године Срба је у Вуковару било 34,8 одсто или 15.881, док их је према попису из 2021. године 29,73 одсто или 14.605.
Према хрватском Уставном закону о правима националних мањина из 2002. године, равноправна службена употреба језика и писма којим се служе припадници националне мањине остварује се на подручју јединице локалне самоуправе када припадници поједине мањине чине најмање трећину становника такве јединице.
С обзиром на то да је српска национална мањина према новом попису пала испод једне трећине, више не остварује право на равноправну службену употребу језика и писма којим се служе припадници те националне мањине, пише хрватски портал „Индекс“.
Градоначелник Вуковара Иван Пенава је, коментаришући пад процента Срба у овој локалној заједници, оцијенио да „није ријеч о исељавању већ о лажним подацима пописа из 2011. године“.
Хрватски Завод за статистику објавио је коначне резултате пописа становништва, домаћинстава и станова у Хрватској 2021. године о укупном становништву према полу и старости, те етно-културалним обиљежјима становништва.
Хрватска има 3.871.833 становника – у односу на попис од прије десет година што је 413.056 мање становника – као Срби изјаснило се 3,20 одсто становника, а српски језик као матерњи уписало је њих 1,16 одсто.
Према попису становништва из 1991. године, у Хрватској је живјело 581.000 Срба, односно 12,2 одсто укупне популације у тој земљи.
Као резултат стравичног етничког чишћења и прогона, посебно у хрватским војно-полицијским акцијама „Бљесак“ и „Олуја“ у прољеће и љето 1995, Срби у Хрватској сведени су на ниво занемариве националне мањине, чији је удио у укупном становништву Хрватске, према резултатима пописа становништва из 2011. износио 4,3 одсто.
У Хрватској су од тада забиљежени бројни притисци да се Србима ускрати право на двојезичност, укуључујући уништавања ћириличних табли.
